Kompanija „Fejsbuk“ započela je testiranje svog novog drona, „Gugl“ finalizira svoje balone, dok „Erbas“ planira da internet distribuira putem mreže satelita.
„Fejsbukovi“ dronovi
„Fejsbuk“ već neko vreme govori o bespilotnim letelicama koje će moći nekoliko meseci da borave na nebu. Tehnički direktor „Fejsbuka“ Majk Šrepfer objašnjava da će novi dron „Akila“ imati raspon krila od 43 metra i biće težak svega 453 kilograma, a napajaće se putem solarnih panela koji će biti raspoređeni duž cele letelice.
„Omogućiti pristup internetu svim ljudima širom planete je problem koji mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo. Naša procena je da oko tri milijarde ljudi i dalje nema pristup tom servisu. S obzirom na to da je izgradnja infrastrukture poput odašiljača i repetitora jako skupa, naše rešenje je izlaz u nebo. ’Akila‘ će na velikim visinama moći da distribuira internet mesecima bez spuštanja na zemlju“, objašnjava Šrepfer.
On kaže i to da je „Fejsbuk“ morao da osmisli specijalne lasere putem kojih će se vršiti prenos podataka na zemlju, a poslednja ispitivanja su pokazala da se radi o brzinama preko 10 gigabita u sekundi, što je daleko iznad mogućnosti standardnih optičkih kablova.
„Guglovi“ vazdušni baloni
Za razliku od „Fejsbukovih“ dronova, projekat „Lun“ je baziran na vazdušnim balonima koji će umesto korpi imati specijalne sonde putem kojih će se internet slati na Zemlju. Vođa projekta Majk Kesidi kaže da su baloni veoma jednostavni za proizvodnju i održavanje, a moći će na nebu da borave preko pola godine bez spuštanja na zemlju.
Zahvaljujući automatizovanom sistemu proizvodnje balona, „Gugl“ planira da u kratkom vremenskom periodu rasporedi nekoliko hiljada ovih balona širom naše planete.
„Erbasova“ mreža satelita
Renomirani proizvođač aviona „Erbas“ najavio je svoj novi projekat „OneWeb“, koji predviđa lansiranje 900 satelita u zemljinu orbitu, putem kojih će se internet distribuirati nazad na našu planetu. Prema ranijim najavama, sateliti bi trebalo da budu raspoređeni do 2019. godine, a celokupna vrednost projekta iznosi oko dve milijarde dolara.
Projekat će delom finansirati i Ričard Brenson, vlasnik kompanije „Virdžin“, koji će ujedno biti i zadužen za njihovo lansiranje u orbitu, s obzirom na to da upravo njegova kompanija „Virdžin galaktik“ razrađuje projekat komercijalnog leta u svemir.
