Subota je bila veliki dan za ljubitelje vojnih igara. Na vojnom poligonu u Alabinu, nadomak Moskve, otvorene su prve Međunarodne armijske igre, nešto poput vojne Olimpijade.
Na sceni su se smenjivali antički legionari, ruski vitezovi i vojnici, tenkovi su plesali u ritmu valcera Čajkovskog, a borbeni avioni i helikopteri nadleteli su prostor… Padobranci su iskakali, noseći zastavu svake zemlje učesnice — njih 17.
Odjekivali su pucnji iz topova, širio se dim u bojama ruske zastave, leteli su svetlucavi papirići…
Oblaci se sastavljali, kiša je iznova i iznova pljuštala, ali to nije pokvarilo veličanstveni doživljaj.
Čak 13 jedinica borilo se u disciplini — tenkovski biatlon.
Staza je duga 21 kilometar i ima 36 prepreka koju je naša prva posada uspešno prešla i stigla prva do cilja u svojoj grupi, a koju su činili tenkisti Tadžikistana, Venecuele i Nikaragve.
Tenkovi su „leteli“, skakali, pucali, plivali, zaglavljivali se… Gađalo se iz topa, mitraljza i protiv-avionskog mitraljeza… Publika je zdušno navijala.
„Ajmo, braćo Srbi! Bravo!“, uzvikivali su sa tribina, dok se tenk žutih oznaka sa srpskom posadom najbrže kretao ka cilju, ostavljajući „u prašini“ ostale ekipe. Po glasu komentatora, koji je dolazio sa razglasa, izgledalo je kao da i on navija za Srbiju. Čestitali su redom i ekipi Sputnjika, kao da smo mi zaslužni za uspeh srpskih tenkista.
Sevali su foto-aparati, kamere su sve beležile. Snimalo se sa zemlje i iz vazduha. Helikopteri su neumorno nadletali to područje.
Jedna gospođa reče da je dovela sina kako bi mu ispunila rođendansku želju. Dok su žene, uglavnom, mirno sedele, deca su sve posmatrala širom raširenih očiju, a muškarci su navijali, komentarisali, nervirali se… Kao da gledaju neku utakmicu svog omiljenog tima.
Sudeći po izrazu lica „vojničku strogoću“ sačuvali su generali. Oni oštrim korakom, u pratnji nekoliko vojnika, prolaze pored vojske i otpozdravljaju samo blagim klimanjem glavom, ostavljajući utisak ozbiljnosti i autoriteta.
Pod šatorima rade i prodavnice sa vojnim suvenirima, radnjice sa hranom i pićem i mobilne kafeterije. Pazare i vojnici zemalja-učesnica: Kinezi, Indijci, Egipćani, Jermeni, Kazahstanci i svi ostali. Kupuju kačkete, majice sa likom Putina ili ruskim vojnim obeležjima, dukserice, peroreze…
Okupljaju se i članovi delegacija i učesnici takmičenja. Čini se da su se najviše zbližili srpski, ruski i beloruski vojnici. Belorusi se, doduše, ne takmiče u tenkovskom biatlonu, ali su tu da pruže podršku svojim kolegama.
Iako svaka delegacija ima svog prevodioca, svi timovi se međusobno lako sporazumevaju i bez pomoći profesionalaca. Među njima vladaju pravi prijateljski odnosi. Međusobno se uvažavaju, podržavaju, pomažu i bodre, mada se svako potajno nada ulasku u finale ili makar polufinale.
Na „bojnom polju“, međutim, svi oni postaju ljuti rivali, koji se sa istim žarom bore za pobedu.
Srpski i ruski vojnici međusobno zbijaju šale. Otkrivaju se „vojne tajne“, komentarišu se takmičenja, „love“ se greške protivnika i uočavaju se svoje, prognoziraju se pobednici… Priča se o vojnoj tehnici, o borbama koje slede, ali i o Beogradu i Moskvi, Partizanu, Zvezdi, CSKA i Spartaku… Atmosfera je sjajna.
Od ekipa iz inostranstva najbrojniji su Kinezi koji, kako se čini, najviše izgaraju od želje za pobedom. Oni su prethodnih dana, tokom priprema, bukvalno od jutra do mraka trenirali, upoznavali i osvajali nove terene, brinuli o spremnosti svojih vojnika i budno nadzirali i pratili rad suparničkih timova.
I druge ekipe vredno treniraju i neguju takmičarski duh, ali im je podjednako važno i da se sa kolegama iz drugih zemalja upoznaju, razmene iskustva i sklope nova prijateljstva.
Svi voze ruske tenkove T-72 B3, osim Kineza koji su u Rusiju dovezli svoju vojnu tehniku, kineske proizvodnje.
Srpski tim se nada ulasku u polufinale, ali, uz malo sreće, i daljem takmičenju. Sputnjiku obećavaju da će nam, ako dotle doguraju, obezbediti pristup tenku i jednu vožnju po poligonu Alabino. Nadaju se oni, nadamo se i mi.
„Vidimo se u finalu!“, poručujemo jedni drugima na rastanku.
Konačan ishod takmičenja znaće se 15. avgusta, kada će biti održano finale i svečano zatvaranje prvih Međunarodnih armijskih igara.
U međuvremenu, očekuje nas još puno igara, u različitim vojnim disciplinama, od Vladivostoka do Kaspijskog mora. Na njima učestvuje 57 ekipa sa skoro 2.000 vojnika, u 14 disciplina na kopnu, vazduhu i moru…
