Američka rudarska korporacija „Friport Mekmoran“ i njihovi partneri iz kanadske kompanije „Rezervoar minerals“ pronašli su u okolini Bora jedno od najvećih ležišta zlata i bakra na svetu, pišu Večernje novosti.
Prema informacijama lista, Amerikanci su u rejonu „Čukaru peki“, na dubini između 558. i 559. metara, „napipali bingo“. U njemu je otkriven gotovo neverovatan sadržaj od 25,7 odsto bakra i 50,3 grama zlata po toni rude. Prema do sada istraženim ležištima u svetu, najbogatiji sadržaj pronađen je u rudniku Holister u Americi, gde se izvlači 27,20 grama zlata po toni rude. O kako vrednom otkriću je reč, najbolje govori podatak da su „Friport“ i Kanađani do sada u okolini Bora otkrili 65 miliona tona rude sa srednjim sadržajem bakra od 2,6 odsto i zlata od 1,5 grama po toni.
I ne samo to, najnovija istraživanja pokazuju i da je u jednoj bušotini, na dubini od 179 metara, pronađen sloj od 84 metra u kom je sadržaj bakra 10,75 odsto i zlata od 10,86 grama po toni. U drugom sloju rude, debljine 46 metara, pronađen je još bogatiji depozit od 15,85 procenata i 16,77 grama po toni zlata.
Šta su Amerikanci i Kanađani pronašli, najbolje govori podatak iz literature da se ležišta sa jedan odsto bakra, ukoliko ih prate odgovarajuće količine rude, smatraju — izuzetno profitabilnim.
Računajući bruto vrednost bakra i zlata u novootkrivenim ležištima, po zvaničnim cenama na Londonskoj berzi metala, proizilazi da se u okolini Bora krije bogatstvo vredno gotovo — 18 milijardi dolara! A ovo su tek prvi rezultati, budući da Amerikanci i Kanađani nastavljaju sa geološkim istraživanjima.
Neke nezvanične informacije čak kazuju i da se rezerve bakra u okolini Bora procenjuju na milijardu tona rude, uz prateće količine zlata i drugih plemenitih metala. Ali buduća istraživanja to tek treba da potvrde. Amerikanci i Kanađani su u okolini Bora izbušili više od 42 kilometra bušotina, a među njima je bilo i takvih u kojima je sadržaj bakra u rudi premašivao i — 10 procenata, na osnovu čega se, i pre dve godine, govorilo o najbogatijem ležištu tog metala na svetu.
Dr Dejan Koželj, direktor i glavni geolog „Friporta“ u Srbiji, ranije je kazao da je ta kompanija tokom prošle godine u geološka istraživanja u okolini Bora investirala oko 15 miliona dolara, dok je ove obezbeđeno 20 miliona:
„Potreban je značajan broj pozitivnih rezultata istražnog bušenja pre donošenja konačne odluke o početku eksploatacije. Neophodno nam je dovoljno podataka, kako bi se definisali veličina i kvalitet ležišta, posle čega moramo pripremiti glavni rudarski projekat otkopavanja, radi dobijanja eksploatacionog prava.“
Nakon toga, na red dolazi izrada studije izvodljivosti, koja bi dokazala ekonomsku opravdanost projekta, kao i analiza uticaja rudarenja na okolinu. Sledeći korak je podnošenje zahteva i dobijanje svih neophodnih odobrenja za izvođenje rudarskih radova. Krajnji korak je dobijanje korporativnih odobrenja za početak ulaganja. A o kakvom se bogatstvu radi najbolje bez sumnje svedoči podatak da je za proteklih 110 godina rudarenja u Boru dobijeno pet miliona tona bakra i blizu 160 tona zlata.
Procene koliko bi koštalo otvaranje rudnika su, u ovom trenutku, nezahvalne i nepouzdane. Međutim, imajući u vidu da će se, ako se donese odluka o ulasku u taj projekat, ruda najverovatnije eksploatisati podzemnim putem, vrednost ulaganja mogla bi prevazići od pet do neverovatnih 10 milijardi dolara.
