Odlomak iz poglavlja „Knin u Beogradu“:
Sudbina zapadne Krajine, a time i RSK, mogla se naslutiti po razvoju događaja, nakon pada Grahova. Narednog dana, 29. jula, predsjednik RSK Milan Martić izlazi pred kamere kninske televizije i izjavljuje da se čuo sa predsjednicima Srbije i RS. Miloševiću je poručio, kako je kazao, da „Srbija sve ovo ne može ravnodušno posmatrati“, a sa Karadžićem se dogovorio o „jedinstvenom vojnom nastupu u odbrani srpskih zemalja“. Istog dana krajinska Vlada je počela „stalno zasjedanje“ u Kninu, a među prvim odlukama je bilo određivanje otkupne cijene pšenice u RSK 28 para za kilogram!
Slijedećeg dana u Knin stižu Njegova svetost patrijarh srpski Pavle, general Mladić, „kapetan“ Dragan…
Nije lako ni neprijateljima našim
Patrijarh Pavle je u centru Knina, pred nekoliko stotina okupljenih Kninjana (više ih nije ni moglo biti zbog ratnog okruženja), nadjačavajući glasom jeku topovskih plotuna s dinarskih visova poručio:
„… Vi ste, braćo moja i sestre, ovde ne od juče. Nismo uljezi, nismo okupatori, nego smo kroz vekove ovde živeli do dana današnjeg, da danas predstavljamo narod srpski i veru pravoslavnu, da čuvajući svoje domove, svoje grobove i svoje svetinje ostanemo svoji na svome, za istinu, pravdu i slobodu zlatnu. Nije lako na ovome svetu. Nije lako ni neprijateljima našim. I kad bi znali šta rade, bili bi spremni da prekinu krvoproliće, da se na miran, ljudski i dostojanstven način raspravlja o pitanjima koja su bila među ljudima i koja će uvek da postoje…
Nemojte da nas zanesu ideje da na ovom svetu postoje samo strvinari i strvine i da čovek mora da bude ili strvina ili strvinar. Mi znamo i verujemo da postoje i mučitelji i mučenici. Ako ne možemo ni da bežimo, ni da se borimo, moramo da budemo mučenici za pravdu i istinu. I to je pred nama. Kao što je kroz vekove majka Srpkinja učila svoju decu zajedno sa majkom Jevrosimom bolje ti je izgubiti glavu, nego svoju ogrešiti dušu.
Gospode milostivi, Bože istine i pravde, pošalji mir zemlji našoj i nama i neprijateljima našim. Svima nam je potreban. Ovo što nas je zadesilo, Gospode, ne daj da snađe bilo koji narod na svetu.“
Nema sile koja će zauzeti Knin
Vladika zahumsko-hercegovački Atanasije prizvao je Suvobor, vojvodu Mišića i srpske junake, poručujući da će „Dinara biti kičma srpskog naroda“ i da će „Grahovo Gavrila Principa biti srpsko“…
Milan Martić je na kraju poručio da „nema te sile koja može zauzeti Knin“ i najavio brzo oslobađanje Grahova. Njegov imenjak Babić, koji je stajao po strani nije progovorio nijednu riječ.
Ni general Mladić nije govorio na ovom skupu, već se opredjelio za susret sa novinarima. Obećao je da će „Grahovo uskoro biti oslobođeno“, a na rastanku je novinarima poručio: „I pozdravite mi političare“.
Kapetan Dragan je proparadirao Kninom u uniformi i otputovao za Beograd, a sljedećeg dana Martić je prisustvovao Mladićevom „pozdravljanju“ s vlastitim političarima u Drvaru.
