Prema zakonu, Holanđani imaju pravo da traže referendum povodom nedavno usvojenih sporazuma. Kako bi podneli preliminarni zahtev, aktivisti treba da sakupe deset hiljada potpisa do 6. avgusta. Nakon što zahtev odobri Izborna komisija, treba sakupiti još 300 hiljada u roku od 6 nedelja.
„Komitet građana“ smatra da je sporazum „provokacija koja preti blagostanju Holanđana i Ukrajinaca“.
Ukrajinski i Evropski parlament su ratifikovali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 16. septembra 2014. godine, ali on će stupiti na snagu čim ga budu ratifikovale sve države EU.
Politički analitičar iz Donjecka Vladimir Kornilov kaže da najverovatnije do referenduma neće doći. „Ali bitno je da se o tome priča, jer holandski mediji su prećutali o eventualnim posledicama tog sporazuma“, kaže on.
Po njegovom mišljenju, holandski aktivisti se plaše talasa ukrajinskih migranata.
„Zamislite kakav dotok siromašnih i nezadovoljnih migranata očekuje zapadnoevropske zemlje ukoliko one odobre bezvizni režim sa Ukrajinom. Ne isključujem da će referendum po pitanju odnosa sa Kijevom zatražiti i stanovnici drugih evropskih zemalja“, rekao je Kornilov.
Jedan od autora inicijative Van Rosem za Sputnjik kaže da se EU, i to velikom brzinom, proširuje za članice koje ponekad i ne dele kulturne, društvene i ekonomske vrednosti Unije, tako da se ne postiže prevazilaženje razlika.
Prema njegovim rečima, drastičan primer je Grčka.
„Mislim da bi trebalo ozbiljno razmisliti pre donošenja odluka. Holandski mediji pišu o građanskom ratu u Ukrajini. Ali većina ignoriše činjenicu da je upravo evropska intervencija doprinela toj krizi", rekao je on.
On smatra i da su su mediji neobjektivni.
„Pre godinu i po dana evroparlamentarci su bili na Majdanu i ohrabrivali učesnike protesta, koji je na kraju i doveo do građanskog rata — ali o tome mediji ćute. Optužuju Rusiju za sve i svašta, ali niko ne kritikuje ono što je uradila EU", zaključuje Rosem.
