„Prema potpisanom predsedničkom programu, do 2018. godine teritorije Rusije na svim raketnim pravcima treba da kontroliše jedinstveno radiolokaciono polje. Sudeći po tome kakvim tempovima idu radovi na našim preduzećima, naučnim centrima i na objektima, ne sumnjam da će tako i biti“, rekao je Bojev u intervjuu listu „Argumenti i fakti“, objavljenom u sredu.
Prema njegovim rečima, nakon raspada SSSR-a u Rusiji su bile stvorene ozbiljne rupe u radiolokacionom polju.
„Tada smo bili prinuđeni da napustimo nekoliko objekata, raspoređenih u bivšim sovjetskim republikama. Npr, sa stanice u Mukačevu u Ukrajini i u Skrundu u Letoniji — ovu poslednju su nove letonske vlasti digle u vazduh. Ne tako davno, prestala je sa radom Gabalinska radiolokaciona stanica u Azerbejdžanu“, podsetio je Bojev.
„Na nekim objektima, istina, vraćamo se. Na primer, u toku je modernizacija i puštanje u rad radara u Sevastopolju“, naveo je on.
On je saopštio da su najopasniji raketni pravci severni i severozapadni.
Jer najkraći put sa američkog kontinenta do teritorije Rusije je preko Severnog pola.
„Te pravce ’pokrivaju‘ radari u Pečori i Olenegorsku. Svoje pravce ’prikriva informacioni čvor‘ u Irkutskoj oblasti. Grade se novi objekti u Orsku, Barnaulu i Jenisejsku“, pojasnio je Bojev.
Osim toga, dodao je on, u poslednje vreme u vezi s tim, što Iran i Pakistan aktivno rade na razvoju sopstvenih balističkih raketa, sve veći značaj dobija i južni pravac za koji snosi odgovornost radar u Armaviru.
