Profesor Stiven Hoking, koosnivač kompanije „Epl“ Stiv Voznijak i generalni direktor kompanije „Tesla“ Ilon Mask nalaze se među 1.000 potpisnika ovog pisama.
Veliki naučni uzori veruju da smo u poslednjih 20 godina bili opasno preokupirani prelaženjem krupnih koraka u pravcu autonomne veštačke inteligencije koja ima moć da donosi odluke.
„Tehnologija veštačke inteligencije došla je do tačke gde je upotreba (autonomnih) sistema — praktično ako ne legalno — ostvarljiva u narednih par godina, ne ni decenija, i ulozi su postavljeni visoko: autonomno oružje predstavlja treću revoluciju u ratovanju, nakon baruta i nuklearnog naoružanja“, pišu oni u pismu predstavljenom na Međunarodnoj združenoj konferenciji o veštačkoj inteligenciji u Buenos Ajresu.
Opasnost se tiče kombinacije sposobnosti i poboljšanja koje su mašine nadograđivale iz godine u godinu, uključujući moć integracije, učenja i procesuiranja informacija, što se videlo i iz njihovog prethodnog pisma, koje je objavio institut „Fjučer of lajf“.
Istraživači priznaju da bi slanje robota u rat moglo da donese pozitivne rezultate, tako što bi se smanjio broj ljudskih žrtava. Druga strana medalje je, kako pišu, što se time „smanjuje prag upuštanja u bitku“.
Autori nemaju sumnje da će razvijanje naoružanja koje poseduje veštačku inteligenciju rezultirati „praktično neizbežnom trkom u naoružanju globalnih razmera“, u kojoj autonomno oružje postaje „kalašnjikov budućnosti“.
„Za razliku od nuklearnog naoružanja, za njega nisu potrebni skupe sirovine koje je teško nabaviti, pa će postati sveprisutno i jeftino za masovnu proizvodnju za sve bitne vojne sile“, navodi se u otvorenom pismu.
Ništa onda neće stajati na putu da se ovo oružje nađe i na crnom tržištu, tvrde dalje istraživači. „Autonomno oružje je idealno za zadatke poput ubistava, destabilizacije nacija, potčinjavanje stanovništva i selektivno ubijanje određene etničke grupe“, dodaju oni.
Poruka koju pokušavaju da prenesu nije da je veštačka inteligencija sama po sebi nešto loše, već da postoji opasnost da ona bude iskorišćena na način koji je dijametralno suprotan od onog koji je predviđen — za nešto dobro, za ublažavanje ljudske patnje.
Ova grupa prosvećenih ljudi protivi se nekolicini odabranih koji bi želeli da „okaljaju“ oblast čija znanja, poput biologije ili hemije, nijsu u potpunosti usmerena na korišćenje u industriji oružja. Bilo kakva negativna upotreba ovog znanja mogla bi samo dovesti do toga da se javnost zauvek protivi toj oblasti, što bi joj uskratilo šansu da zaista bude od koristi u budućnosti, pišu vizionari.
Ništa od ovog ne iznenađuje bilo koga ko prati karijere ovih ljudi ili je u toku sa vestima o razvoju veštačke inteligencije.
Voznijak, koji je zajedno sa Stivom Džobsom osnovao kompaniju „Epl“, poznat je po tome da se veoma glasno izjašnjavao po ovom pitanju. U junu je, međutim, uzeo kao činjenicu da bi pametna naprava sa veštačkom inteligencijom želela da kontroliše samu prirodu — pa samim tim i ljude, kao „kućne ljubimce“. Čak se i šalio kako svog psa hrani finim odrescima, jer „odnosi se prema drugima…“
Mask je još jedan od skeptika. Nedavno autorizovana biografija daje uvid u to kako se brine da bi njegov prijatelj i generalni direktor „Gugla“ Leri Pejdž mogao da „slučajno stvori nešto zlo“.
„Rizik da se nešto veoma opasno dogodi je narednih pet godina. Najviše deset“, napisao je Mask pre nekoliko meseci u privatnom komentaru (koji je iscureo u javnost) na internet publikaciju o opasnostima koje nosi veštačka inteligencija. „Imajte u vidu da sam obično izuzetno naklonjen tehnologiji i nikad nisam pokretao ovo pitanje do poslednjih nekoliko meseci. Ovo nije slučaj u kom ja vičem 'vuk' jer nešto ne razumem“, napisao je Mask.
Poput Voznijaka, Mask je takođe donirao milione za usmeravanje veštačke inteligencije ka dobrobiti čovečanstva.
Svetski poznati fizičar Stiven Hoking, koji se oslanja na neku vrstu veštačke inteligencije kako bi komunicirao, rekao je za Bi-Bi-Si da bi se, kada bi tehnologija mogla da dostigne sposobnosti čoveka, „ona oslonila sama na sebe i redizajnirala u meri koja bi se zauvek povećavala“.
Takođe je rekao da zbog bioloških ograničenja ne bi bilo načina da ljudi održe korak sa brzinom razvoja tehnologije.
