Pored toga, Rusija se nalazi na sedmom mestu po obimu trgovinske saradnje, a odgovorni urednik Radio Slovenije Andrej Stopar za Sputnjik kaže da se struktura robne razmene svodi uglavnom na lekove, belu tehniku, električne aparate i turizam, te da sankcije nisu toliko uticale na trgovinsku saradnju, s obzirom na to da izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju nikad nije bio primaran za Sloveniju.
Prema rečima Stopara, jedna od najvažnijih oblasti saradnje je svakako turizam, a prema broju turista, Rusi su među pet najbrojnijih naroda koji posete Sloveniju svake godine.
Gledajući ekonomske pokazatelje, u poslednjih nekoliko godina je trgovinska saradnja Rusije i Slovenije dostigla rekordne rezultate.
Ambasador Slovenije u Moskvi Primož Šeligo kaže da je rekordna suma zabeležena 2013. godine, i to oko 1,5 milijardi evra, dok je 2014. zabeležen pad od 4,5 odsto izazvan sankcijama, ali kako je rekao, i taj procenat je ispod očekivanog.
„Velika perspektiva leži u izvozu poljoprivredne mehanizacije, budući da Rusija ulaže dosta napora da podigne sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju kako bi nadomestila nedostatak proizvoda kojih nema zbog uzajamnih sankcija koje su uvele EU i Rusija“, istakao je Šeligo.
Imajući u vidu da je poljoprivredna saradnja Slovenije i Rusije oduvek bila relativno niskom, sankcije nisu puno uticale na celokupnu trgovinsku razmenu dveju zemalja, dodao je on. „Iako se ove godine očekuje još veći pad i to kao posledica indirektnih uticaja sankcija, slovenačke kompanije i dalje na rusko tržište gledaju kao jedno od najperspektivnijih“, istakao je Šeligo.
Kada je reč o ruskim ulaganjima u Sloveniju, najkrupnije investicije su kupovina Slovenačke industrije čelika (SIJ) od strane ruskog industrijskog holdinga Koks, zatim preuzimanje turističke kompanije „Terme Maribor“, kao i kupovina udela „Folksbanke“ od strane ruske „Sberbanke“. Pored toga, u Sloveniji trenutno radi preko 550 kompanija u čijoj osnovi leži ruski kapital.
