Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do kraja septembra Skupštini biti predat nacrt Zakona o poreklu imovine. U prvoj polovini septembra, prema Vučićevim rečima, trebalo bi da nacrt ovog zakona bude završen, a do kraja istog meseca bi se našao pred narodnim poslanicima.
„Ne možete da imate prijavljenu platu od 50.000 ili 80.000 dinara, a da ste veliki gazda koji ima dva ’poršea‘ ili dva velika ’mercedesa‘ ili 17 kuća i stanova, jer to od plate od 80.000 dinara ne može. Onda ćete morati da objasnite kako ste to stekli“, rekao je Vučić.
Sagovornici Sputnjika Dragomir Anđelković i Branko Radun slažu se da će se Zakon o poreklu imovine odnositi prevashodno na pripadnike političke elite. Anđelković je mišljenja da u zakonu treba staviti naglasak na borbu protiv parazitske političke klase koja reketira privredu.
„Ono što bi bilo dobro je da zakon bude tako definisan da bude usmeren ka političkoj eliti, ka ljudima koji su bili u sistemu i koji su mogli da odlučuju. U toj oblasti pre svega treba sankcionisati nelegalno sticanje imovine“, kaže Anđelković.
I Branko Radun kaže da će zakon biti usmeren prema državnim funkcionerima, direktorima javnih preduzeća i menadžerima koji su vezani za budžet.
„Ako je neko na nekoj funkciji, a imao je platu manju od 1.000 evra, a završi sa milion evra imovine, očigledno je da je imovina stečena mimo tog posla. U tom smislu mislim da je to primarna ciljna grupa tog zakona“, kaže Radun.
Tajkuni nisu ciljna grupa ovog zakona, tvrde sagovornici Sputnjika.
„Ako bi se insistiralo na poreklu imovine u privrednim krugovima, mislim da bi se nanela velika šteta ekonomiji“, kaže Dragomir Anđelković.
On je mišljenja da bi za tajkune trebalo uvesti porez koji ne bi trebalo da bude previsok da se ne bi terao kapital, a rigorozan treba biti prema političkoj eliti, ljudima koji su bili na vlasti i imaju veliku imovinu.
„Poreklo tajkunske imovine je teško istražiti, tvrdi Radun; ono se nalazi u dalekoj prošlosti. Međutim, po njegovim rečima, kod nas uvek postoji problem da i solidni zakoni nemaju efekte jer se u praksi ne primenjuju ili retko ili selektivno primenjuju. Problem je što politička volja nije institucionalno ispraćena. Zato je potrebno jačanje i izgradnja institucija koja bi trebalo da primenjuju te zakone“, zaključuje Radun.
Ovo bi bio prvi korak, i to dosta značajan korak, jer bez njega ne možete da napravite druge, kategoričan je on.
„Ne možete vi uopšte da krenete u tu priču ako nemate takav zakon“, kaže Radun.
Radun postavlja pitanje zašto ovakav zakon nije donet pre deset godina, a bilo je potrebno. To znači da nije postojala politička volja za tako nešto. Ona danas postoji, samo je pitanje mogu li institucije da prate ovaj zakon, tvrdi Radun.
Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je kako će njegovo ministarstvo staviti sve svoje resurse na raspolaganje za izradu Zakona o poreklu imovine i dodaje da je uporedo sa zakonom važno ojačati institucije koje se bave borbom protiv finansijskog kriminala, kao što su Poreska uprava, Uprava carina i druge institucije koje prate tokove novca.