Poreklo džinovskih kratera u Sibiru inspirisao je na desetine teorija, od rupe nastale padom meteora do vanzemaljskih letelica. Ekipa dokumentarnog programa Raša tudej pokušala je da podigne veo sa ove misterije.
Prema rečima novinara Vitalija Buzajeva, pogled u misterizni ponor na ruskom poluostrvu Jamal je iskustvo koje se desi jednom u životu. Najveći krater, otkriven pre godinu dana, dubok je 60 metara.
„Bio sam šokiran kada sam ove rupe video prvi put. To je najveći krater na Jamalu i unutra može da stane čitava zgrada od 25 spratova“, kaže Buzajev.
Lokalno stanovništvo ne traži naučna objašnjenja za poreklo ovih rupa, više vole da veruju da su krateri „veza sa drugim svetom“, dodaje Buzajev.
„Ovdašnjim stanovnicima i nomadima koji lutaju tundrom potrebno je da čuju glas zemlje. Zato veruju da se dogodilo nešto izuzetno i da za to nema objašnjenja“, kaže novinar.
Naučnici, kao i obično, imaju prilično prozaično objašnjenje. Oni ističu činjenicu da su ponori nastali na lokacijama bogatim gasom. Ruski energetski gigant „Gasprom“ u blizini ima svoje gasno polje.
„Verujem da je gas jedino objašnjenje ovog fenomena, jer on zahvaljujući gravitaciji, pokušava da dođe na površinu, traži rupe i pukotine i na taj način stiže na površinu zemlje“, rekao je za RT Vasilij Bogojavjenski, šef geološke i geofizičke laboratorije koja radi na ovom mestu.
Ipak, misterija ostaje, čak i za naučnike: pitanje zašto su rupe perfektno okruglog oblika? Štaviše, na desetine malih rupa otkriveno je oko velikih kratera.
Ogromne kratere otkrili su 2014. godine piloti helikoptera, 30 kilometara od Bovanjenka u Jamalo-Nenetskoj oblasti u Sibiru.
Ruski centar za istraživanje Arktika bio je prvi koji se spustio niz krater prošlog novembra.
