On je govoreći u Moskvi na temu okruglog stola: „Ukrajina: bljesak nacionalizma i provokacija na jugoistoku. Zemlja na pragu nove revolucije?“ ocenio da SAD nisu zainteresovane da se situacija u Ukrajini stabilizuje i „traže tačke koje bi mogle da isprovociraju taj veliki rat“. Prema njegovom mišljenju, te „tačke“ su Pridnjestrovlje, baltičke zemlje, kao i druge postsovjetske države.
Patelejev dodaje da u „Evropi ima zdravomislećih ljudi koji to razumeju i čine sve da do toga ne dođe“.
Ekspert je kao faktore koji utiču na rast radikalizma i nacionalizma u Ukrajini, osim spoljnog uticaja — Sjedinjenih Država, naveo i građanski rat na istoku zemlje, jezik mržnje, atmosferu netrpeljivosti, tešku ekonomsku situaciju i katastrofalno političko upravljanje zemljom.
On je ocenio da je Kijevu rat potreban, a „pokazatelj toga je to što vlast s jedne strane raspiruje atmosferu mržnje, a s druge postaje talac takvog društva koje živi u takvoj atmosferi“.
Ukrajinske ultradesničarske organizacije zapretile su Kijevu novim Majdanom, haosom i nasiljem. Pantelejev, međutim, smatra da „Desni sektor“ danas nije ta snaga koja može samostalno da podigne revoluciju i izađe na treći Majdan.
U isto vreme, smatraju stručnjaci, ne može se reći da „Desni sektor“ nema nikakvu težinu i resurse. Zamenik direktora Centra za ukrajinistiku i belorusistiku MGU Bogdan Bezpaljko upozorava da su „Desni sektor“ i dobrovoljački bataljoni „opasni kao instrument koji u svakom trenutku mogu da koriste bilo koji spoljnopolitički igrači“.
„Uz pomoć finansijskih injekcija, diplomatske i političke podrške, strani igrači mogu pomoću tih dobrovoljačkih bataljona organizovati državni udar u Ukrajini i pretvoriti je ili u tvrdu nacionalističku državu sa diktaturom, ili gurnuti zemlju u haos. Sve zavisi od toga kakve zadatke pred sebe stave“, navodi Bezpaljko.
Direktor ukrajinskog ogranka Instituta zemalja Zajednice nezavisnih država Denis Denisov smatra, međutim, da „sam po sebi ’Desni sektor‘ za vlast nije problem, i da je njihov uticaj preuveličan“.
Prema mišljenju politikologa, incidenti poput pucnjave u zapadnoukrajinskom gradu Mukačevo, gde je 11. jula u poginulo troje ljudi, a 13 ranjeno u vatrenom okršaju između „Desnog sektora“ i lokalne policije, mogući su i u drugim regionima Ukrajine.
Denisov upozorava da je centralna vlast preslaba, a „velika količina oružja nalazi se u rukama ljudi koji su spremni na nepredvidive akcije“.
Dodaje da još jedan faktor igra važnu ulogu u prilog destabilizaciji — „finansijski tokovi se smanjuju, a snage koje ih kontrolišu i koje su ranije mirno uživale, sada dolaze u sukob“.
Šta međunarodna zajednica može učiniti u ovakvoj situaciji? Ruski i ukrajinski eksperti priznaju da osim daljeg insistiranja na poštovanju Minskog sporazuma, drugog rešenja nema. Nepoštovanje sporazuma iz Minska bio bi poziv na nasilno rešavanje ukrajinske krize, zaključili su stručnjaci.
