Taj zahtev usledio je nakon istrage inspektora Stejt departmenta i američkih obaveštajnih agencija koji su 29. juna saopštili da je u mejlovima Hilari Klinton bilo na stotine potencijalno poverljivih informacija, piše „Njujork tajms“.
Neimenovani izvor je rekao za „Njujork tajms“ da Ministarstvo pravde nije odlučilo da li će otvoriti istragu.
S druge strane, Hilari Klinton tvrdi da preko privatnog mejla nije slala poverljive informacije, mada ga je koristila za posao, a da joj politički neprijatelji nameštaju čitav slučaj, kako bi ugrozili njenu kandidaturu za predsednika SAD, preneo je AFP.
O elektronskoj pošti Hilari Klinton kruže kontroverze od kada je u martu priznala da je za sve koristila privatnu mejl adresu dok je bila ministarka spoljnih poslova SAD od 2009. do 2013. godine.
Republikanci tvrde da je Klintonova, koja je sad favorit za predsedničkog kandidata demokrata na izborima 2016. godine, koristila privatnu mejl adresu da niko ne bi imao uvid u njenu prepisku.
Ali ona, međutim, kaže da je od kraja 2014. godine poslala 55.000 odštampanih stranica sa oko 30.000 mejlova zvaničnicima koji će ih arhivirati i omogućiti da ih javnost vidi, kao što nalaže zakon.
Po odluci federalnog sudije, Stejt department je objavio početkom jula skoro 2.000 mejlova Hilari Klinton napisanih u periodu dok je bila američka državna sekretarka.
Veliki broj mejlova, uglavnom iz 2009. godine, objavljen je na veb-sajtu Stejt departmentovog Akta o slobodi informisanja.
Nešto više od 3.000 stranica sadrže rasporede zaduženja, prepiske sa kolegama i savetnikom Sidnijem Blumentalom, kao i mejlove o Kini i Libiji.
Ostatak mejlova Hilari je okarakterisala kao lične i oni su izbrisani sa njenog privatnog servera, rekli su ona i njeni advokati.
Stejt department je najavio da namerava da objavi čitavu arhivu nakon što bude pročišćena od poverljivih informacija.
Klintonova je objasnila da je koristila privatnu mejl adresu zato što je tako bilo praktičnije, a ne da bilo šta sakrije.
Do sada je objavljeno sedam odsto njene elektronske pošte. Polovina mejlova će biti objavljena do 31. oktobra, a čitava arhiva do 20. januara.
