Sud se ujedno proglasio nenadležnim za ovo pitanje i predmet uputio Osnovnom sudu u Peći, saopštila je Eparhija Raško-prizrenska.
„Kosovski Vrhovni sud poništio je i naveo kao neosnovanu odluku panela od 17. decembra 2012. godine u vezi sa imovinom kompanija ’Apiko‘ i ’Ilirija‘, kojom je zemlja donirana manastiru Dečani. Slučaj će biti vraćen Osnovnom Sudu u Peći, ogranku u Dečanima, koji je Posebna komora Vrhovnog suda autorizovala da ima prava i da je kompetentan da revidira tužbu kompanija koje su u pitanju“, navodi se u saopštenju.
Slučaj potraživanja zemlje od manastira Visoki Dečani pokrenule su inače kompanije „Apiko“ i „Ilirija“ još 2000. godine.
Odluke Vrhovnog suda Eparhiju je duboko zabrinula posebno imajući na umu, da je sud posebne komore Vrhovnog suda, do sada više puta potvrđivao svoju nadležnost po ovom pitanju, što odluku apelacionog veća čini „nelogičnom i pravno neutemeljenom“.
„Ovakva odluka ima dalekosežne posledice. Naš pravni tim angažovan je kako bi se pronašlo rešenje za zaštitu imovine Srpske pravoslavne Crkve“, ističe se u saopštenju.
Dalje se navodi da se Apelacioni sud neočekivano i bez presedana proglasio nenadležnim za ovo pitanje i uputio je predmet na osnovni sud u Peći, čime se praktično poništava rad Vrhovnog suda Kosova na ovom predmetu od 2008. godine.
Zbog ovakve odluke Apelacionog veća Vrhovnog suda koja je, kako navode iz Eparhije, donesena uz preglasavanje i „snažan otpor“ dvoje od pet sudija, Eparhija je angažovala i pravni tim.
Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada — čini 55 hektara zemlje. Vraćena 24 hektara regularno su ubeležena u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je činila sve da bi je osporila. Tadašnje međunarodne institucije su zauzele jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Od 2008. proces i jeste u nadležnosti Vrhovnog suda, sve do nedavne odluke Apelacionog veća Posebne komore ovog suda, a mogući epilog ove priče može biti oduzimanje 24 hektara od manastira, što je 50 odsto manastirske zemlje.
