Na godišnjicu tragedije u Oslu se otvara informativni centar i specijalna izložba, na kojoj se prikazuju dokumenti, dokazi istrage, čak i olupine automobila kojim je terorista stigao na mesto zločina. Zbog toga rođaci žrtava smatraju da bi neko mogao da protumači otvaranje centra kao svojevrsni „omaž“ ili „spomen“ Brejviku.
Jon Kristijan Eljden, bivši advokat 115 porodica poginulih, kaže da je to zapravo „Brejvikov muzej“.
„Oni koji su preživeli teroristički napad i koji i sada rade u vladinom kvartu prolaziće pored ovog ’muzeja‘ pa će se uvek sećati tog užasnog dana“, kaže Eljden.
Tur Estrbe, koji je izgubio suprugu za vreme eksplozije, kaže za norvešku televiziju NRK da je Brejvik dobio sopstvenu „kuću slavnih“.
Norveški terorista ima trosobnu zatvorsku ćeliju (spavaću i radnu sobu, kao i teretanu) i omogućen mu je izlaz u dvorište. Ipak, Brejvik se nekoliko puta žalio na uslove u zatvoru.
Naime, on je zatražio od rukovodstva igračku konzolu „Plejstejšn 3“ umesto zastarele „Plejstejšn 2“, novi računar i novčano izdržavanje u iznosu 100 evra nedeljno umesto 50. Brejvik je takođe nezadovoljan što rukovodstvo zatvora neće platiti njegove udžbenike.
Pre nekoliko dana je norveški ekstremista upisao politikologiju na univerzitetu u Oslu.
Brejvik je 22. jula 2011. godine aktivirao bombu pored vladine zgrade u Oslu a nakon toga je ubio 77 učesnika kampa za omladinu na ostrvu Utoja. Tokom suđenja Brejvik je objasnio da se na taj način suprotstavio „muslimanskoj ekspanziji“ u Norveškoj.
Sledbenici u Švedskoj
U međuvremenu, švedska policija je krajem prošle nedelje uhapsila dvojicu građana te zemlje jer su kod kuće jednog od njih policajci pronašli 50 kilograma dinamita, dok je u pomoćnoj kući i skrovištima pronađeno još oko 550 kilograma.
Tridesetogodišnji Šveđanin je imao kod kuće Hitlerove portrete i propagandni materijal u kojem se veliča nacizam.
Mediji su preneli izjavu prijatelja jednog od uhapšenih: „Nekoliko puta je rekao da bi mogao da postane ’više kul od Brejvika‘, ako bude želeo“.
