Institucija počasnog građanina je vrsta velikog priznanja, kaže analitičar Dragomir Anđelković. On dodaje da je dodela titule počasnog građanina političaru unutar neke zemlje bila karakteristika pre totalitarnih nego demokratskih režima i podseća na nacističku tradiciju, gde je Adolf Hitler bio počasni građanin brojnih nemačkih gradova ili tradiciju komunističkih država. Situacija je drugačija kada zvanje počasnog građanina dobija strani državnik.
„U tom slučaju stvari su nedvosmislene. Tu se radi o gestu velikog prijateljstva i status počasnog građanina dodeljuje se predstavnicima onih država koje su u pojedinim sredinama jako popularne, i pojedincima iz tih država koji su jako popularni jer se doživljavaju kao simbol njihovog značaja, moći i prijateljstva dve države“, smatra on.
Prema ovom kriterijumu, najpopularniji strani državnik u Srbiji je ruski predsednik Vladimir Putin. On je za počasnog građanina proglašen u Raški, Mladenovcu, Vrbasu, Somboru, Apatinu, Loznici, Kikindi, Ljuboviji, Novom Sadu, Šidu, Vladičinom Hanu, Požarevcu, Odžacima, Svilajncu i na Kosovu i Metohiji.
Anđelković kaže da je prirodno što je Putin počasni građanin u tolikom broju srpskih gradova, jer on za Srbe predstavlja simbol obnovljene i snažne Rusije.
„S druge strane, Srbija, koja je pod velikim pritiskom Zapada i koja se suočava sa velikim problemima, na neki način leči svoje frustracije tako što se identifikuje sa bratskom i velikom Rusijom čiji je Putin simbol“, dodaje on.
Slično je, kaže Anđelković, i sa odnosima Srbije i Crne Gore. U sredinama Crne Gore gde još nije uništena srpska nacionalna svest, srpski političari uživaju veliku popularnost.
„Kao što se u Srbiji manifestuje blizak odnos sa Rusijom kroz proglašavanje Putina za počasnog građanina, to se isto dešava u tim sredinama Crne Gore kad se radi o političarima iz Srbije, u ovom slučaju Nikoliću“, dodaje on.
Proglašavanje nekoga za počasnog građanina u regionu ponekad dobija i groteskne razmere. Tako se američkoj pevačici Bijonse Nouls, dok je letovala na hrvatskom ostrvu Hvaru, svideo plavi bršljan koji tamo raste pa je ćerku nazvala po njemu. Blu Ajvi Karter je šest meseci po rođenju, ničim izazvana ponela titulu počasnog građanina Hvara.
U Crnoj Gori, u zavisnosti od etničkog sastava stanovništva, titulu počasnog građanina može poneti bilo ko. Tako je, na primer, za počasnog građanina Ulcinja proglašen i Hašim Tači.
U Srbiji se pak pazi da se titula počasnog građanina dodeli državniku ili kulturnom posleniku koji ju je zaslužio, pa je titulu počasnog građanina Beograda, od kada je ponovo uspostavljena 2006. godine, ponelo nekoliko ljudi, između ostalih i Nelson Mandela, pisac Peter Handke i reditelj Nikita Mihalkov, zajedno sa političarima, diplomatama i državnicima iz Španije, Kine, Japana i Norveške.