Zoran Radmilović je rođen 11. maja 1933. godine, u Zaječaru. Po očevoj želji upisao je Pravni fakultet u Beogradu, koji je napustio posle dve godine, da bi se zatim oprobao i na Arhitektonskom i Filološkom, ali na kraju upisuje i potpuno apsolvira glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Karijeru je započeo u Beogradskom dramskom pozorištu, u kom je isprva nastupao u manje značajnim predstavama. Diplomirao je 1963. godine po povratku iz vojske.
Godine 1964, Radmilović dobija naslovnu ulogu predstavi „Kralj Ibi“ na sceni Ateljea 212. Tokom nastajanja predstave njegova glumačka nadarenost dovela je do trijumfa improvizacije. Iako je ostvario niz uspelih uloga u pozorištu, na filmu, televiziji i estradi, sve su one ostale u senci „uloge života“ u „Kralju Ibiju“, čak i kad se radi o briljantnom ostvarenju — ulozi Molijera za koju je nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda.
Zoran Radmilović je debitovao na filmu 1962. godine u ostvarenju Jovana Živanovića „Čudna devojka“, a u svojoj karijeri ostvario je oko dvadeset uloga na filmskom platnu. Glavne je odigrao u filmovima „Glineni golub“, „Ram za sliku moje drage“, „Pogled u noć“, „Paviljon 6“, „Srećna porodica“…
Svoju poslednju, 299. predstavu „Radovan III“ odigrao je 9. juna 1985. godine u jakim bolovima, ali je opet, uz njegovu veliku želju, predstava održana do kraja. Tri dana kasnije prebačen je u bolnicu u kojoj je i preminuo 21. jula 1985. godine.
Iako su prošle tri decenije od odlaska maestra srpskog pozorišta i filma, njegove uloge ostale su zapamćene kroz generacije.
