„Nulandovanje“ Rade

Izmene u osnovnom pravnom aktu Ukrajine koje je predložio šef države Petro Porošenko trebalo bi, kako on objašnjava, da doprinesu decentralizaciji Ukrajine. 

Opozicioni poslanici, međutim, smatraju da čak i spominjanje posebnog oblika samouprave u Ustavu Ukrajine predstavlja korak ka legalizaciji samoproglašenih DNR i LNR. 

Porošenko je pokušao da ih uveri da u predloženim izmenama nema ni reči o posebnom statusu Donbasa, kao i da će Ukrajina ostati jedinstvena država. Pošto njegovo objašnjenje nije bilo dovoljno uverljivo, u pomoć mu je pritekla američka političarka.

Viktorija Nuland je u Kijev doputovala kako bi ukrajinskim poslanicima ukazala na „sudbonosnu važnost procesa ustavne reforme“. Uoči glasanja sastala se s nizom ukrajinskih parlamentaraca, ubeđujući ih da glasaju za predloženi nacrt.

Ukrajinskom predsedniku najteže je bilo da poslanike uveri da Zapad ne vrši baš nikakav pritisak na Kijev.

„Na Ukrajinu, na ukrajinsku vlast i na mene kao ukrajinskog predsednika, niko ne vrši i ne može da vrši pritisak“, rekao je Porošenko, a potom je dodao: „Da, naši američki i evropski partneri pokazuju potpuno opravdanu zainteresovanost za uspeh ustavnog procesa. Ali, odlučujemo mi — ukrajinski predsednik i Vrhovna rada“. 

Porošenko je zatim, ipak, upozorio poslanike da će Ukrajina, ukoliko ne usvoji izmene Ustava, ostati bez podrške međunarodnih partnera.

„Razumem da je teško glasati za ovakav zakon. Verujte, nije jednostavno ni potpisivati. Ali mi kao političari, kao državni delatnici, dužni smo to da učinimo za Ukrajinu“, saosećajno je konstatovao Porošenko.

Pošto Ustavni sud Ukrajine objavi svoje zaključke o nacrtu, ukrajinski parlament može da glasa za unošenje predloženih izmena u osnovni pravni akt zemlje.

Predsednik ukrajinskog parlamenta Vladimir Grojsman očekuje da će se Ustavni sud oglasiti krajem avgusta, tako da bi, teoretski, glasanje o predloženim izmenama i njihovo unošenje u osnovni pravni akt zemlje moglo da bude završeno tokom jeseni. Neizvesno je, međutim, hoće li zagovornici izmena Ustava uspeti da prikupe neophodnih 300 glasova. Tome u prilog svakako ne ide činjenica da je za upućivanje nacrta Ustavnom sudu glasalo samo 288 poslanika. 
U svakom slučaju, Viktorija Nuland je otišla s osmehom na licu jer je učinjen značajan korak ka „ispunjenju odredbi Minskog sporazuma“. 

„To će biti odgovor na bilo kakve primedbe u vezi sa poštovanjem Minskog sporazuma, bilo da je reč o primedbama Donjecka i Luganska, bilo Moskve. Sada Kijev može da kaže: naše obaveze su ispunjene, ostalo je na vama“, posavetovala je Nulandova poslanike.

Predstavnici DNR i LNR koji učestvuju u minskom procesu, međutim, smatraju da „Ukrajina jednostavno sabotira i formalizuje minski proces“. Sličan stav imaju i ruski političari. „Nulandova je požurila. Izmene Porošenka u nacrtu Ustava su daleko od Minskog sporazuma, a bliže snovima samog Porošenka“, napisao je na svom tviter nalogu predsednik komiteta Državne dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov.

Politički analitičar Rostislav Iščenko za Sputnjik kaže da čak i ukrajinski poslanici priznaju da nije reč o decentralizaciji, nego o jačanju Porošenkove vladavine.

„Što se tiče posebnog statusa za Donbas, usvojeni amandmani se odnose na takozvane ’prelazne odredbe‘ Ustava koje bi mogle da budu ukinute za nekoliko godina. Porošenko kaže da je ispunio svoje obaveze, ali mu niko ne veruje. SAD mu pomažu da manevriše i da stvara privid implementacije sporazuma iz Minska. Realno, nismo ni korak bliže realizaciji tog sporazuma“, objašnjava Iščenko.

Prema predloženim izmenama, status Donbasa se određuje posebnim zakonom. Rejoni koje ne kontroliše Kijev mogu da dobiju specijalni status tek nakon lokalnih izbora u skladu sa ukrajinskim zakonima i pod kontrolom međunarodnih posmatrača. Uslov za izbore je ukidanje svih paravojnih formacija i uklanjanje vojne tehnike.

Posebna samouprava bila bi uvođena postepeno, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.