Priča o ekonomskoj propasti Grčke je evropska priča, pa tako i srpska priča.
Politika koja je dovela do kraha i humanitarne krize je politika vladajuće neoliberalne ideologije koja se sprovodi i u Srbiji, kažu sagovornici Sputnjika iz „Kolektiva Gerusija“. U njemu je grupa studenata i istraživača koji se bave levo orijentisanim teorijskim, političkim i aktivističkim radom.
Njihova pojava je osveženje na učmaloj srpskoj političkoj sceni koja pati od hroničnog nedostatka novih ideja i ljudi. Deo su šireg pokreta koji se naziva nova levica. Reč je o vanparlamentarnim snagama koje razvijaju ekonomske i društvene alternative dominantnoj neoliberalnoj politici.
„Politička scena se polako menja. Postaje sve jasnije da je trenutno stanje neodrživo. Još uvek lebdimo na kreditima, društvo je pasivno, donose se zakoni i reforme koje nas sve više vuku u neoliberalni kapitalizam koji je slomio Grčku“, kaže za Sputnjik Aleksandar Matković, istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.
Do buđenja socijalističke alternative u Evropi je došlo nakon izbijanja ekonomske krize 2008. godine, kada je postalo jasno da je model finansijskog kapitalizma, u kome dominiraju banke, doživeo krah. Ali države su se pokazale nemoćne da promene pravila igre. Vlade su dale stotine milijardi evra bankama i finansijskim institucijama kako bi pokrile dugove koji su bili proizvod finansijskih spekulacija. Bankari su otresli prašinu sa odela i nastavili dalje, dok se Evropa i ostatak sveta našao u recesiji. Slabije ekonomije, poput Grčke, nisu izdržale udarac.
Ivan Radenković, filozof i član Gerusije, kaže da Srbija doživljava isto što i Grčka.
„Potreban je neki program reindustrijalizacije koji se neće oslanjati na finansijski sektor i privatni kapital, već na povećanje javnih investicija na osnovu redistribucije i povećanje nacionalne štednje. Nacionalna štednja se neće povećati ako se ne vrati uloga nacionalnih centralnih banaka, umesto privatnog bankarskog sektora koji je dominantan i koji se sve teže kontroliše“, objašnjava Radenković.
Pregovori međunarodnih zajmodavaca i grčke vlade Aleksisa Ciprasa, u kojoj većinu ima Siriza, partija sastavljena od novih levičarskih snaga, pokazali su da u Evropskoj uniji nemaju sluha za drugačiji koncept ekonomske politike od onog koji je nametnula Nemačka. Njen model štednje podrazumeva smanjenje plata i penzija bez razmišljanja o socijalnim posledicama. Nova levica postavlja pitanje ulaska Srbije u uniju sa ekonomskog aspekta.
Andrea Jovanović, student na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koja se bavi kritikom neoliberalizma, objašnjava da „dok desnica problematizuje pitanje ulaska u EU sa stanovišta nacionalnog identiteta, mi analiziramo šta Srbija u ekonomskom smislu dobija a šta gubi ulaskom u EU, šta to znači za ono malo naših preduzeća koja još rade, za tržište rada, obrazovanje.“
„Interesuje nas šta se za ove dve godine radilo u Hrvatskoj, na koji način je ulazak u EU u lošem smislu uticao na njihovu ekonomiju i standard. Bavimo se obećanjem boljeg života koje je ovde prihvatio i (premijer Aleksandar) Vučić.“
Košmar srpske tranzicije u neoliberalno društvo traje poslednjih 25 godina.
„Kada izuzmete navodne ideološke označitelje i navodne sukobe, poslednjih 25 godina imamo istu politiku. U vreme Miloševića, navodnog socijaliste, šezdeset odsto jugoslovenskih preduzeća je privatizovano do 94. godine. Liberalna privatizacijska priča je počela sa njim. U ekonomskim procesima to je sve vreme jedna ista politika“, kaže mlada teoretičarka.
Mere ekonomske politike koje se uvode neće popraviti tešku ekonomsku situaciju u zemlji već će je samo produbiti, upozoravaju članovi Gerusije. Pozivaju na razmišljanje o tome kuda nas one vode i koja rešenja sami možemo da ponudimo da ne bismo završili kao Grčka.
