Iako sporazum potpisan u Beču ne ukida međunarodni embargo na vojno-tehničku saradnju sa Iranom, ovde ipak ostaje manevarski prostor za izvoz kineskog oružja, smatra ekspert Centra analize strategija i tehnologija Vasilij Kašin.
„Sada se pred Kinom otvara veliko tržište za njeno oružje. Iran bi i pre isteka petogodišnjih sankcija UN mogao da kupi kineske srednje i lake vojno-transportne avione. Iranska vojno-transportna avijacija se uglavnom bazira na starim američkim avionima, kupljenim još pre islamske revolucije, ali i na starim kineskim Y-7. Ovde je važno naglasiti da Rusija nema srednje transportne avione da ponudi Iranu, niti one koji bi mogli da pariraju kineskim Y-8 ili Y-9. Takođe, iransku avio-flotu bi trebalo obnoviti i avionima koji su namenjeni obuci novih kadrova, kao i vojnim, borbenim avionima. U ovom segmentu će već Kina imati konkurenta u obliku Rusije. Takođe, Kina će možda Iranu izvoziti lake transportne helikoptere. Još jedan segment koji bi Kinezi mogli da iskoriste za izvoz, ne narušavajući sankcije, jeste i vojna elektronika, odnosno radari i automatizovani sistemi upravljanja i veze“.
Što se pak tiče civilne avijacije, tu su sve šanse na ruskoj strani. Naime, ocenjuje se da će obim investicija u iranski avio-park iznositi i do 20 milijardi dolara, a stručnjaci kažu da je potrebno do 400 aviona. Ministar saobraćaja Rusije Maksim Sokolov je izjavio da Rusija i Iran vode pregovore o isporuci ruskih aviona „suhoj superdžet 100“.
S druge strane, poslanik Državne dume Ruske Federacije Vladimir Gutenev je izjavio da „ne sumnja da će Iran sada početi intenzivno da diversifikuje svoj avio-park, a da je Suhoj sposoban da parira ’boingu‘ i ’erbasu‘“. Nema sumnje da je bliska ekonomska saradnja Rusije i Irana u tom smislu i u sferi civilne avijacije važan faktor jačanja međusobnih odnosa dveju država.
Za Sputnjik komentariše neimenovani izvor iz Uprave civilnog vazduhoplovstva Irana:
„Tokom prve etape saradnje najverovatnije ćemo poslovati na osnovu lizinga. Naše avio-kompanije bi htele da iznajme nekoliko aviona tipa ’Suhoj‘ i da vide kako u praksi izgleda upotreba ovog aviona. To je najpre povezano sa specifičnim geografskim osobinama Irana. U zemlji imamo 76 aerodroma. Ipak, većina ovih aerodroma je predviđena za male i srednje avione. Nama su veoma potrebni novi avioni i to posebno oni za prevoz do 100 putnika. S obzirom na to da će mnogo vazduhoplova u zemlji uskoro biti van upotrebe zbog starosti, njih mogu zameniti upravo avioni ’suhoj superdžet‘“.
Kina je podsticala rešavanje iranskog nuklearnog pitanja najpre polazeći od svojih ekonomskih interesa. Svojevremeno je Kina investirala u Iran, kupivši veliko iransko nalazište nafte. Ipak, uvođenje sankcija je dovelo do toga da Kina nije mogla da ostvaruje dalje investicije u iransku ekonomiju i shodno tome nije mogla da izvozi iransku naftu, što je bilo štetno po kinesku ekonomiju. Sada, nakon zaključivanja sporazuma, očekuje se da više neće biti problema za izvoz iranske nafte.
Izlazak Irana na svetsko tržište nafte može dovesti do određenog pada cena sirove nafte. Za Kinu je važno i to što će, najverovatnije, Iran uskoro i ekonomski ojačati. Time će Iran postati veliko tržište za brojne kineske proizvode.
Za kineski biznis se nakon potpisivanja sporazuma otvaraju velike mogućnosti.
