Mediji navode da je on odmah na početku suđenja priznao da je znao za gasne komore i zamolio za oproštaj.
„Molim za oproštaj. O pitanju formalno-pravne krivice morate vi odlučiti“, rekao je ovaj starac u aprilu, prvog dana suđenja za koji se kaže da bi mogao biti poslednji veliki sudski proces nemačkog pravosuđa u vezi sa logorom Aušvic.
Grening je, kako prenose mediji, pokazao kajanje na ovom suđenju.
On je godinama živeo u jednom selu u blizini Lineburga i tereti se da je kao podvođa u Hitlerovoj ličnoj gardi, čiji su članovi između ostalog nadgledali zatvorenike u logorima, odgovoran za pružanje pomoći u u 300.000 ubistava.
Grening se pominje u medijima kao „knjigovođa“ Aušvica, pošto je, između ostalog, kako se kaže, u ovom logoru bio zadužen da se prtljag logoraša stavi na sigurno i pretraži da li ima novca i vrednosti.
Bankarski činovnik Grening je, prema optužnici, brojao novac logoraša osuđenih na smrt, vodio knjige o tome i tačne podatke slao u berlinsku centralu Hitlerovih zloglasnih SS jedinica.
Greningu je bilo poznato da su u Aušvicu ubijani oni zarobljenici koji nisu bili radno sposobni, pa je zato, kako ga tereti optužnica, nacističkom režimu obezbeđivao privrednu dobit i podržavao sistematsko uništenje logoraša.
Optužnica protiv Greninga ograničena je na takozvanu „mađarsku akciju“ u leto 1944. godine, pri kojoj je najmanje 300.000 ljudi ubijeno, prenose mediji.
Proces protiv Greninga ima i svoju posebnu težinu, pošto postoji i veliki broj takozvanih građanskih (koneksnih) tužbi preživelih logoraša i njihovih porodica.
„Dugo vremena nisam se usuđivala da se sećam“, rekla je 87-godišnja Hedi Bom iz Toronta, preživela logorašica i jedna od 67 osoba koje su u ovom procesu podigle građansku tužbu protiv optuženog.
„Ovde se ne radi o osveti“, naglasila je ta starica.
Ukazujući da je kazna za Greninga sekundarna stvar, Bomova je na početku suđenja rekla da je za nju, međutim, odlučujuće to što će se proces protiv ovog SS-ovca uopšte održati.
