Zapadni eksperti već godinama spekulišu da će Moskva i Teheran nakon što Iranu budu ukinute sankcije postati žestoki konkurenti na tržištu energenata, ali dr Bidžan Kadžepur, ekspert za oblast energetike iz firme za strateške konsultacije „Atijeh internešnel“, veruje da je takav pristup situaciji previše jednostavan.
Zahvalnost Rusiji
„Takav stav pretpostavlja da će Iran ući u tržišnu utakmicu s Rusijom, jer su obe zemlje veliki izvoznici nafte i gasa, i da će zbog toga Moskva imati motiv da spreči Teheran da razvija svoje naftne i gasne potencijale. Međutim, u realnosti je sve mnogo kompleksnije — bilo kakva suštinska analiza odnosa Moskve i Teherana morala bi da uzme u obzir znatno širu sliku, a naročito potencijalnu ulogu Irana u novoj strategiji Moskve — Rusija, naime, sve više se okreće Aziji“, navodi ovaj ekspert.
Dr Kadžepur naglašava da je Rusija bila od samog početka uključena u pregovore Irana sa velikim silama u vezi sa nuklearnim programom Teherana. Pored toga, dve države su i pre konačnog potpisivanja sporazuma u Beču održale seriju sastanaka na veoma visokom nivou.
Tokom poslednjeg susreta sa predsednikom Vladimirom Putinom, na zajedničkom samitu zemalja BRIKS-a i Šangajske organizacije za saradnju u Ufi, predsednik Irana Hasan Rohani je izjavio:
„Smatram da mi je dužnost da zahvalim Rusiji za napore koje je uložila u pregovore o rešavanju problema iranskog nuklearnog programa, kao i za lično zalaganje ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova po ovom pitanju“.
Značaj geostrateških trendova
Dr Kadžepur je u jednom intervjuu datom prošle godine ocenio da nema sumnje da Rusija zauzima posebno mesto kako u regionalnoj, tako i u međunarodnoj strategiji Teherana, i naglasio da su faktori koji utiču na saradnju dve zemlje pre svega situacija u Siriji i odnosi na Bliskom istoku.
Obe države su, zapravo, kada su posredi regionalna pitanja, postigle „zajedničko razumevanje“, podsetio je ekspert na reči iranskog predsednika iz 2009. godine, kada je Rohani bio član iranskog Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost.
Od tada se, doduše, dosta stvari promenilo, ali geostrateški trendovi su, kaže on, značajniji nego ikada ranije — Rusija je na meti zapadnih sankcija, pa se Kremlj okreće istoku i ojačava ekonomske i političke veze sa Kinom i Iranom.
„Sve tri države bore se sa strateškim izazovima koji su u direktnoj vezi sa džihadističkim ekstremizmom, regionalnim nestabilnostima i razvojem energetskih sektora. Poseban akcenat je na ceni nafte, koja je praktično u slobodnom padu od sredine 2014. godine“, naglašava dr Kadžepur.
Povećanje trgovinske razmene
Važno je istaći i da taj novi „savez u trouglu“ izaziva veliku zabrinutost u redovima američkih geostratega — Halford Makinder, osnivač anglosaksonske geopolitičke škole bi se prevrtao u grobu, ocenjuje međunarodni ekspert.
On dodaje i da su Moskva i Teheran postigli saglasnost oko toga da međusobnu trgovinsku razmenu povećaju na 15 milijardi dolara, što je čak deset puta više nego 2013. godine. I dok će Rusija biti najviše fokusirana na izvoz oružja i izgradnju novih nuklearnih centrala, postoje šanse i da dobije značajniju ulogu u oblasti izvoza krupne opreme i mehanizacije za iranski energetski sektor.
Pored postojeće i potencijalne saradnje u sektorima privredne razmene i direktnih investicija, odnos Rusije i Irana biće dodatno i ojačan „trouglastom“ kooperacijom u centralnoj Aziji i na Bliskom istoku, kaže dr Kadžepur.
On pominje izjavu Alija Akbara Velajatija, prvog čoveka iranskog Centra za strateška istraživanja, koji je svojevremeno rekao da bezbednost u centralnoj Aziji, na Bliskom istoku, u severnoj Africi i na Kavkazu „direktno zavisi od saradnje Tejerana, Moskve i Pekinga“.
Rusija i Iran, po svemu sudeći, imaju mnogo više zajedničkih interesa nego što bi na prvi pogled moglo da se pretpostavi.
