Grčka se borila do kraja za sporazum sa kreditorima koji će omogućiti zemlji da stane na noge. Opasnost da se Grčka nađe van evrozone ostaje u prošlosti, izjavio je premijer Grčke Aleksis Cipras, nakon završetka samita šefova država evrozone.
„Vodili smo žestoku borbu. Borili smo se do kraja za najbolji sporazum koji će omogućiti zemlji da stane na noge. Odluka će sačuvati Grčkoj uslove finansijske stabilnosti. U njoj se nalaze uslovi za obnovu ekonomije", rekao je Cipras.
„Njegova realizacija će biti teška. Mere će neizbežno stvoriti krizne trendove. Ipak, razvojni paket, restrukturizacija duga i finansiranje u naredne tri godine stvoriće kod investitora osećaj da je Grexit ostao u prošlosti", izjavio je premijer.
„Otvorili smo put novoj pomoći“, izjavila je kancelarka. Ona je naglasila da otpis duga nije na dnevnom redu. Prema rečima Merkelove, obim pomoći Grčkoj iznosiće 82—86 milijardi evra za 3 godine.
Grčka je pristala da stvori fond od 50 milijardi evra za garantovanje trećeg paketa pomoći, izjavio je na kraju samita evrozone predsednik Evropske grupe Jerun Dajselblum.
„U fondu će se nalaziti imovina Grčke u vrednosti od 50 milijardi evra i on će se nalaziti u Grčkoj“, rekao je on.
I Predsednik Saveta Evropske unije Donald Tusk rekao je da je postignut jednoglasni dogovor da ponude Grčkoj treći predlog za spasavanje privrede i da Atinu zadrže u zoni evro.
„Evrosamit je jednoglasno postigao dogovor. Sve je spremno da ide u ESM program za Grčku sa ozbiljnim reformama i finansijskom podrškom“, rekao je Tusk, prenela je agencija AFP.
EuroSummit has unanimously reached agreement. All ready to go for ESM programme for #Greece with serious reforms & financial support
— Donald Tusk (@eucopresident) July 13, 2015
Dogovorom o rešenju problema grčke krize je pre svega dobila EU, zato što je evropsko monetarno tržište ostalo celo, izlazak Grčke iz evrozone otvorio bi nove probleme jer, sporauzmom iz Lisabona nije ni predviđen izlazak neke zemlje iz evrozone, smatra profesor na univerzitetu u Luvenu i ekonomski savetnik u Vladi Srbije, Vladimir Krulj. Međutim, to nije najveći deo pobede unije, politički benefit je mnogo važniji, kaže Krulj za Sputnjik.
"Uspelo je da se pomire stavovi između tri gurpacije, jedne koja je bila vrlo oštra, koju su predvodile Nemačka i Finska, koju su pratile Slovenija, Slovačka i Belgija, sa druge strane bile su Francuska i Kipar, francuzi su čak nudili mogućnost bilateralnog dogovora, a u trećoj grupi su bili oni koji su se plašili da se "zaraza" ne proširi, Španija, Italija Portugal, Irska i baltičke zemlje", kaže Krulj.
Sagovornik Sputnjika smatra da će Grci prvi put osetiti pravu dubinu reformi koja im je odavno bila potrebna, što kako je rekao, neće biti lako, jer će menjati sve elemente ekonomije.
"Grci će morati da menjaju penzioni sistem, PDV, privatizaciju, cenu struje, mnogo bitnih elemenata. Finansijska disciplina biće strogo nadgledana. Mislim da će Grčka uraditi ono što bi je čekalo i u jednom i u drugom scenariju, a to su korenite i jasne refrme sa vrlo jasnim ciljevima bez kojih je nemoguće planirati odrćivi ekonomski razvoj bilo koje zemlje, pa i članice evrozone", naglašava ekonomski savetnik. Prema rečima izvora u kuloarima sastanka šefova evropskih država, obim trećeg programa pomoći Grčkoj može dostići 90 milijardi evra.
Lideri evrozone sastaće se danas u punom sastavu na vanrednom samitu u Briselu da bi razgovarali o trećem kompromisnom predlogu za spasavanje Grčke.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izričito isključila mogućnost otpisa duga toj zemlji. .
