Šreder je napustio mesto kancelara 2005. godine, nakon čega se zainteresovao za ruski energetski sektor. Bivši kancelar je 2006. godine postao predsednik komiteta akcionara kompanije „Nord strim AG“ koju kontroliše „Gasprom“.
Prema podacima lista, Agencija za nacionalnu bezbednost SAD pokušala je preko Šredera da dođe do informacija o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, zbog prijateljskih odnosa Šredera i Putina.
Na sajtu Vikiliksa objavljena su bila dokumenta u kojima se vidi da je Agencija za nacionalnu bezbednosti više decenija pratila tri nemačka kancelara.
Politikolog Nikolaj Dimlevič, savetnik Ruskog fonda razvoja visokih tehnologija, za Sputnjik kaže da su Amerikanci pratili i prisluškivali Šredera ne samo da bi došli do informacija o planovima i idejama Putina, već i kako bi saznali više o energetskim projektima EU i Rusije, tada najpre o „Severnom toku“.
On je dodao da su Amerikanci na taj način pokušavali da saznaju planove Rusije i „Gasproma“ za budućnost u vezi sa EU.
„Hteo bih da podvučem da je još sredinom januara Obama navodno zabranio Agenciji za nacionalnu bezbednost SAD da prisluškuju i prate desetine raznih svetskih lidera — i to one koje Vašington smatra prijateljima. Amerikanci ne samo što prate svoje saveznike, već i one koje smatraju geopolitičkim protivnicima — kao što su Kina, Indija i naravno Rusija“, smatra Dimlevič.
On je dodao da su, kad je reč o međunarodnoj informacionoj bezbednosti u Evropi, svi konci u rukama SAD.
„Kao primer navešću države Beneluksa, koje su u potpunosti kontrolu nad sopstvenom informacionom bezbednošću predale Americi. Ali, možemo u tom smislu navesti i druge činjenice: svaki vlasnik ’ajfona‘ ili ’ajpeda‘ koji ima stalni izvor energije i pristup internetu — automatski je predmet prisluškivanja. Nije tajna da je ANB i učestvovala u osmišljavanju i projektovanju ovih elektronskih gedžeta“, zaključio je Dimlevič.