Skupština Srbije ratifikovala je ove nedelje sporazum (SOFA) između država-članica NATO-a i ostalih država-učesnica u programu „Partnerstvo za mir“ o statusu njihovih snaga, a ministar odbrane Bratislav Gašić poručio je da Srbija ostaje vojno neutralna zemlja i da ratifikacija sporazuma ne znači ulazak, niti približavanje Srbije NATO savezu.
Prema odredbama ovog sporazuma, vojnici i oružane snage NATO snaga ubuduće će moći uz saglasnost Srbije da prelaze preko teritorije Srbije bez pasoških i drugih kontrola, kao i da koriste naše resurse. U slučaju da počine krivično delo ili prekršaj, osim naših sudskih organa, mogu im suditi i vojni sudovi njihovih zemlja.
Srbija već ima jedan potpisan SOFA sporazum sa SAD, a početkom ove godine smo pristupili Individualnom partnerskom akcionom planu (IPAP), koji je najviši stepen saradnje sa NATO-om, bez samog članstva u Alijansi.
Ako se sve sabere i oduzme, postavlja se pitanje — da li je Srbija bliža NATO-u ili vojnoj neutralnosti? I da li ovo novo zbližavanje sa Alijansom znači da ćemo sutra biti u situaciji da dozvolimo tom savezu da koristi naše resore i teritoriju zbog neke njihove intervencijom u nekom delu sveta, iako nismo član?
Više je razloga zbog kojih ovo može da nam se desi. Prvi je jer smo mala zemlja na „nezgodnom putu“ geopolitičke mape, a drugi jer želimo u EU. A uprkos zaklinjanjima da to nije uslov, nepisano je pravilo da članstvo u Alijansi olakšava pristupanje Uniji.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove kaže za Sputnjik da je naša vojna neutralnost nedefinisan koncept.
On podseća da se Srbija se kao vojno neutralna deklarisala 2007. godine Rezolucijom o zaštiti teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka, donetoj kao odgovor na najavu proglašenja nezavisnost Kosova.
„Šturo definisana u dve rečenice, ni sama politička elita Srbije, ali ni javnost niti međunarodna zajednica ne znaju tačno šta ta vojna neutralnost znači“, kaže on, dodajući da naša definicija vojne neutralnosti može da se „čita“ — ne u NATO, ali možda da u neki budući vojni savez.
Po njemu, zbog toga novi SOFA sporazum ne remeti ni u čemu ovakvu našu vojnu neutralnost.
„Po međunarodnom pravu neutralnost u uskom smislu znači da se za vreme ratnih dejstava zabranjuje trupama zaraćenih strana prelazak preko svoje teritorije“, kaže on i ističe da se Srbija nije obavezala na stalnu neutralnost, te stoga SOFA sporazum tome formalno ne smeta.
Po njemu, zbog nejasne vojne neutralnosti Srbije, novi sporazum Srbije i NATO-a i nisu u nekoj koliziji.
„To ne znači da će Srbija odbiti bilo šta što podrazumeva saradnju sa NATO-om“, objašnjava on, pa ni mogućnost da ustupi svoju teritoriju za prelazak NATO trupama u slučaju nekog incidentnog stanja. Međutim, to će biti odluka koja će zavisiti od konkretne situacije, ako do nje uopšte dođe.
Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović za Sputnjik kaže da Srbija i nije vojno neutralna, jer ne poseduje osnovne elemente za vojnu neutralnost.
Na pitanje da li će zbog geopolitičke stvarnosti Srbija možda morati da preispita svoju vojnu neutralnost, Stojadinović kaže:
„Mi moramo da budemo zemlja koja će biti duže vremena lišena opasnosti od sukoba sa najmoćnijim državama na svetu i tom smislu su nam potrebni saveznici na sve strane. Ali ako su ti saveznici sukobljeni, onda mi moramo da nađemo naše interese“, navodi on.
