Nakon uspešnog samita petorke BRIKS, održanog 8. jula u ruskom gradu Ufi, u petak su počeli susreti lidera i delegacija zemalja ŠOS, koji u baškirskoj prestonici razgovaraju o aktuelnim međunarodnim temama, pre svega o borbi protiv terorizma i trgovine narkoticima, ali i o ekonomiji, energetici i kulturnoj saradnji.
Predsednici Rusije, Kazahstana, Kine, Kirgizije, Tadžikistana i Uzbekistana okupili su se na zasedanju Saveta šefova država ŠOS, čija je glavna tema usaglašavanje procedure prijema Indije i Pakistana u tu organizaciju. Planirano je, takođe, utvrđivanje Strategije razvoja organizacije do 2025. godine.
Članstvo Indije i Pakistana u Šangajskoj organizaciji za saradnju, koji su zahteve za prijem podneli prošle jeseni, biće ozvaničeno na sledećem susretu lidera ŠOS 2016. godine. Pored ove dve zemlje, status posmatrača imaju i Avganistan, Mongolija i Iran, dok su Belorusija, Turska i Šri Lanka partneri za dijalog u toj organizaciji.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je otvarajući samit da on predstavlja početak nove etape u razvoju ŠOS-a, jer se prvi put od osnivanja organizacije pokreće procedura prijema novih članica — Indije i Pakistana.
„Dogovorili smo se da povisimo status učešća u ŠOS Republike Belorusije kao posmatrača. Pored toga, Azerbejdžan, Jermenija, Kambodža i Nepal priključuju se ŠOS-u u svojstvu partnera za dijalog. Napomenuću da je još čitav niz zemalja zainteresovan da se priključi našoj organizaciji. Pažljivo ćemo razmotriti te zahteve, u skladu i u zavisnosti od naših interesa“, rekao je Putin.
Prioritetni pravci delatnosti ŠOS su zajedničko suprotstavljanje terorizmu, ekstremizmu, razvoj saradnje u oblasti energetike, saobraćaja, telekomunikacija. Očekuje se da će biti potpisani i niz dokumenata posvećenih zaštiti bezbednosti zemalja članica ŠOS u uslovima novih svetskih pretnji, pre svega Islamske države.
Samitu ŠOS prethodio je samit grupe BRIKS, koja okuplja Brazil, Rusiju, Kinu, Indiju i Južnoafričku Republiku. Jedna od najvažnijih tema susreta bila je ekonomska saradnja „petorke“. Pored Nove razvojne banke BRIKS-a, koja je s početnim kapitalom od 100 milijardi dolara namenjena finansiranju infrastrukturnih projekata, planirano je da do kraja godine bude izrađena takozvana „putna karta“ investicione saradnje, koja će biti osnova za stvaranje Energetskog saveza zemalja BRIKS.
Pored daljeg razvoja ekonomske saradnje „petorke“, učesnici samita razgovarali su o nizu aktuelnih međunarodnih pitanja, među kojima su ukrajinska kriza, grčka dužnička kriza, bliskoistočno pitanje, borba protiv terorizma, rešavanje iranskog nuklearnog problema.
Tokom samita lidera BRIKS-a potpisan je i niz dokumenata, među kojima su najvažniji Ufimska deklaracija i Plan delovanja. Pored ocene svetske političke i ekonomske situacije, deklaracija sadrži i poziv da se u potpunosti ispune tačke Minskog sporazuma i da se vode diplomatski pregovori za rešavanje ukrajinske krize. Plan delovanja konkretizuje rad BRIKS-a tokom naredne godine. Na inicijativu Moskve usvojena je i Strategija ekonomskog partnerstva zemalja BRIKS do 2020. godine.
