Prema podacima agencije, predstavnici Japana su u maju ove godine ovim povodom posetili Hag gde se održavala sednica NATO-a.
„Diskusija o pridruživanju Tokija konzorcijumu nalazi se u početnoj fazi, iako je takav korak u skladu sa sadašnjom politikom premijera Šinza Abea, koji je prošle godine, između ostalog, odbio faktičku zabranu izvoza oružja i vojne tehnologije“, navodi agencija.
Komentarišući ovu informaciju, generalni sekretar Vlade Japana izjavio je na pres-konferenciji da „ne raspolaže nikakvim podacima“ o tome.
Međutim, američki specijalisti, čije mišljenje navodi Rojters, smatraju da će pridruživanje Tokija konzorcijumu povećati troškove razvoja i proizvodnje PRO, ali da će pozitivno uticati na saradnju Japana i SAD u oblasti odbrane, zbog jačanja pozicije Kine.
Osim toga, Japan poseduje svu neophodnu proizvodnu snagu. Između ostalog, radi se o preduzeću „Micubiši hevi industris“ koje je do ovog trenutka proizvodilo oružje samo za nacionalnu armiju.
Četiri zemlje-članice NATO-a — Danska, Italija, Norveška i SAD — dogovorile su se 1968. godine o stvaranju novog brodskog sistema PRO. Tim povodom je bio osnovan međunarodni konzorcijum. Kasnije mu se pridružio jedan broj drugih članica NATO-a. Trenutno vodeće pozicije u njemu zauzimaju američke kompanije.
