Jelenković je najveći deo života posvetio promociji naučnika koji je osvetlio planetu. Na dan kada Srbija i svet obeležavaju 159 godina od njegovog rođenja, u muzeju će biti otvorena elektronska čitaonica — digitalizovana zaostavština genija, na kojoj se radilo bezmalo deceniju.
Reč je o 156 hiljada stranica, koje su ušle u Registar pamćenja sveta Uneska. Ta važna institucija proglasila je Teslinu zaostavštinu građom od posebne važnosti za istoriju čovečanstva.
Volimo da se hvalimo činjenicom da je Nikola Tesla Srbin, a koliko zapravo znamo o njegovom radu i tome koliko je važan za čovečanstvo?
— Teslina popularnost raste, on postaje svojevrsna pop-ikona zbog činjenice da je vizionarski predvideo i želeo da realizuje svet telekomunikacija pre više od veka. Projekat na Long Ajlendu, koji zbog nedostatka novca nije priveden kraju, predviđao je prenos multimedijalnih sadržaja. To je bila Teslina vizija interneta. Postoji čitav niz pionirskih koraka koje je napravio u svetu bežičnih telekomunkacija. Ne treba zaboraviti da je možda najvažniji Teslin projekat bio upravo teledirigovani brodić, pionirski korak u domenu daljinskog upravljanja i bežičnih komunikacija. Tu je počeo novi svet, čiji je Tesla rodonačelnik. Da je stigao da to realizuje do kraja, ne bi bio čovek koji je izmislio 20 vek, već čovek koji je izmislio 21. vek.
Šta mislite o ideji da se podigne replika Teslinog tornja u Srbiji, odnosno poseban objekat u kome bi bio smešten Teslin muzej?
— Teslina arhivska građa i njegovi lični predmeti iz laboratorije, umetnički predmeti, stvari iz hotela u kome je proveo poslednjih deset godina treba da budu sačuvani u zgradi muzeja u Krunskoj ulici, jer se čuvaju po vrhunskim standardima naše struke. Ali mislim i da Tesla zaslužuje ozbiljnu, veliku zgradu gde bi mogli u primeni da se pokažu svi njegovi izumi. Kvadratura muzeja to ne dozvoljava, ne možemo da pokažemo svu raskoš njegovog talenta, ideja, vizija, maštovitosti, svega onoga što koristimo. Mislim da mnogi ne prepoznaju kada koriste njegove izume svakog dana, počevši od indukcionog motora koji se ne koristi samo u postrojenjima — on je u našim veš-mašinama, mašinama za pranje sudova, u mikserima, usisivačima…. Njegovi motori pokreću ovaj svet. Ozbiljana postavka od nekoliko hiljada kvadrata dozvolila bi da se vidi primena 300 njegovih izuma koji su toliko raznoliki, sve do poslednjeg — aviona sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Bila je to kombinacija aviona i helikoptera koji je izumeo u 72. godini života.
Aktuelna vlast pokušala je da prenese Teslinu urnu iz muzeja u Hram Svetog Save, što je izazvalo burne reakcije javnosti i ulični protest. Kakav je vaš i stav muzeja u vezi sa tim?
— Ministarstvo kulture je stalo na stanovište da urna Nikole Tesle treba da ostane u muzeju. Ne treba zaboraviti da je ona deo memorijalne zbirke. Pored urne, u muzeju se čuva i nekoliko gipsanih odlivaka Teslinog lica, koji su napravljeni samo dva dana posle smrti, i gipsani odlivak njegove šake. To je, kako se u muzejima predstavlja, kulturno dobro.
Da li se vaš rad na promociji Teslinog dela isplatio, koliko je muzej danas posećen?
— Poseta je izuzetna, možemo biti prezadovoljni. Već sada možemo da pretpostavimo da će u odnosu na 60 hiljada posetilaca prošle godine ove godine ta brojka biti premašena. Očekujemo više od 70 hiljada posetilaca iz celog sveta. Treba imati u vidu da je muzej prethodnih godina imao po nekoliko hiljada poseta. Ovo je veliki pomak.
