Rezolucija je usvojena uz dva amandmana, a jednim od njih je izraženo žaljenje zbog toga što Savet bezbednosti UN juče u Njujorku nije usvojio predlog britanske rezolucije.
Rezolucija je uvedena u dnevni red nakon što je predlog hrvatskog poslanika Ivana Jakovčića da se ona donese ranije ovog meseca bio najpre odbačen, a zatim prihvaćen u vanrednoj proceduri.
U nacrtu koji je nastao usaglašavanjem predloga koji su juče podneli predstavnici sedam poslaničkih grupa (narodnjaci, socijalisti, liberali, zeleni, konzervativci i dve manje evroskeptične stranke) oštro se osuđuje zločin u Srebrenici, koji se u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označava kao genocid.
Kao odgovorne za masovnu egzekuciju više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka iz Srebrenice, nacrt označava „snage bosanskih Srba pod komandom generala Ratka Mladića, uz učešće paravojnih i neregularnih jedinica“.
„To je najveći ratni zločin koji se desio u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, piše u predlogu rezolucije.
U usaglašenom tekstu se podseća da se oko 1.200 Srebreničana još vodi kao nestalo, kao i da je na hiljade žena i dece deportovano, a mnoge žene su i silovane.
„Tragični događaji u Srebrenici su ostavili duboke emocionalne ožiljke i stvorili dugotrajne prepreke političkom pomirenju naroda Bosne i Hercegovine“, piše u tekstu.
Ističe se i suodgovornost Ujedinjenih nacija, koje nisu ispunile mandat da zaštite stanovnike „zaštićenih zona“.
U predlogu rezolucije se najoštrije osuđuje ne samo genocid u Srebrenici, nego i svi ostali zločini u ratu u bivšoj Jugoslaviji, a porodicama žrtava se upućuju izrazi saučešća.
„Evropski parlament najoštrije osuđuje genocid u Srebrenici i svečano objavljuje da se tako jeziv zločin nikada ne sme ponoviti i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se ne ponovi — odbija se svako poricanje, relativizacija i neistinito tumačenje genocida“, ističe se se u dokumentu.
Od političkih lidera u BiH se zahteva da priznaju događaje iz prošlosti i da zajedno rade da obezbede bolju budućnost svim građanima, a od susednih država, ali i verskih lidera, umetnika, radnika u kulturi i predstavnika civilnog društva traži se da im u tome pomognu.
