Srpski premijer Aleksandar Vučić spreman je da pruži ruku pomirenja Bošnjacima. Pitanje je, međutim, da li ima ko da je prihvati. Sagovornici Sputnjika saglasni su u jednom — za sve u životu je potrebno dvoje, pa i za pomirenje.
Vučić neće biti prvi srpski zvaničnik koji će 11. jula biti u Srebrenici, ali je sasvim sigurno jedini koji odlazi u trenutku kad atmosfera, možda još od završetka rata u Bosni, nije bila gora.
Britanska „pomiriteljska“ rezolucija kojom se događaji u Srebrenici označavaju kao genocid, a Srbi kao počinioci, kao i odluka bosanskog suda da pusti na slobodu Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH koga Srbija tereti za ratne zločine nad Srbima, samo su deo „prtljaga“ koji prati odlazak srpskog premijera u Potočare.
Zbog toga se samo nameće pitanje — da li je pomirenje sa Bošnjacima moguće?
Vladislav Jovanović, bivši ambasador SRJ pri UN ubeđen je da, dok god je na delu nejednaka i asimetrična politika Zapada, nema prevazilaženja problema iz prošlosti niti pomirenja.
„To znači da nema ni napretka. Vučićev čin je izraz dobre volje — i njegove i dobre volje Srbije, u situaciji koja je veoma otežana naporima da se slučaj Srebrenice eksploatiše do maksimuma u političke svrhe“, smatra Jovanović.
U isto vreme, on ističe da Vučić ovim potezom pravi „investiciju“ koju drugi teško mogu da odbiju. Ono u šta međutim on nije siguran jeste to da li će u ovako „uzavreloj atmosferi oko rezolucije“ proces poverenja i prevazilaženja rana iz bratoubilačkog rata biti brži nego do sada.
„Videćemo kako će se druga strana ponašati u samoj Srebrenici prilikom obeležavanja zločina. Da li će na tom mestu da ponovo naglase ono što je britanska rezolucija pokušala, i da li će da anatemišu i proklinju drugu stranu, kao i da li će insistirati na genocidnosti RS. Bojim se da oni neće propustiti ni ovu priliku da naglase da je RS genocidna tvorevina i da kao takva nema pravo da se brani niti postoji. Od toga se neće odustati. Treba da se desi neka velika revolucija u umovima bošnjačke strane, pa da oni sagledaju da ih to ne vodi rešenjima nego novim problemima i tek onda da počne taj stvarni proces pomirenja i prevazilaženja rana iz prošlosti“, kaže Vladislav Jovanović.
Miloš Jovanović, docent na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da nam je iskustvo pokazalo da više puta pružena ruka pomirenja Srbije, kao i prihvatanje odgovornosti za zločine, makar i simbolički, nije prihvaćena sa druge strane.
„Muslimani iz BiH pokazuju da nisu spremni da se suoče sa svojim zločinima, jer su oni u svom narativu glavne žrtve. Iz njihovog ponašanja zaključujem da do pomirenja neće doći“, kaže on.
Razlog za to, kako kaže, ne treba tražiti samo na regionalnom već i na geopolitičkom nivou. On naglašava da je i u tom polju situacija komplikovana, pa iz tog ugla nema pretpostavki o pomirenju.
Odgovarajući na pitanje da li je vreme faktor koji može da utiče da se stvari odvijaju u boljem pravcu posle odluke u UN i Vučićevog odlaska u Srebrenicu, Jovanović kaže da nije optimista.
„Oni su u svojim očima jedine žrtve ’velikosrpske agresije‘ i to je, kao i kod Hrvata, skoro aksiom. Zapadne sile će i dalje imati neku vrstu neprijateljske politike prema Srbiji koliko god mi pričali o prijateljstvu i strateškoj saradnji“, kaže Jovanović.
Drugim rečima, zaključuje on, Bosna će na sve preko Drine nastaviti da gleda — kao i do sada.
