Argentina je danas jedna od najvažnijih članica G20.
Sputnjik je o poukama argentinske krize razgovarao sa Dijegom Ljumom, zvaničnikom iz vrha administracije na čijem je čelu predsednica Kristina Kiršner.
Prelazak iz diktature u demokratiju je tokom ’80-ih godina u Argentini otvorio period ekonomskih potresa koji su obeležile dve velike hiperinflacije.
Propast finansijskog sistema otvorio je dekadu neoliberalne politike u ’90-im koja se završila ekonomskim krahom.
„Proces neoliberalnog prilagođavanja pravilima MMF-a i Svetske banke je počeo 1989. godine. Argentinska spoljna politika je u to vreme bila okrenuta približavanju SAD i usklađivanju sa međunarodnim finansijskim sistemom. Privatizovali smo preduzeća, vodovod, avio-saobraćaj, elektrodistribuciju, telekomunikacije. Ušao je međunarodni kapital, što nam je omogućilo priliv novca u dolarima. To je, međutim, stvorilo pervertirani sistem“, kaže Ljuma.
Međutim, kako kaže, deset godina kasnije više nije bilo priliva novca u dolarima jer su sve kompanije bile privatizovane, pa je zemlja morala da se zadužuje.
„Taj dug je izazvao krizu 2001. godine koja je dovela do bankrota. Više od 50 odsto stanovništva se našlo ispod donje granice siromaštva“, podseća on.
Argentinski primer je služio kao pouka svetskim ekonomistima, poput nobelovca Jozefa Štiglica, koji je od 1997. do 2000. godine bio jedan od glavnih stručnjaka Svetske banke. Postalo je jasno šta može da se desi zemljama koje odustanu od svojih strateških preduzeća. Model MMF-a i Svetske banke je postao predmet oštre kritike.
Argentina je tri godine nakon kraha uspela da ponovo pokrene privredu i tokom pet godina van svih očekivanja dostigne rast od 9 odsto.
„Tri godine nakon kolapsa došla je nova vlada. Bili smo u bankrotu, van sistema, što je stvorilo uslove za privredni rast. Otvorili smo pregovore sa zajmodavcima, naročito sa privatnim vlasnicima obveznica, i smanjili smo dug za 75 odsto. To je bilo moguće jer su znali da nikada neće biti plaćeni, pa su pristali na ono što je bilo realno. Dug privatnim kreditorima nismo platili, a sa MMF-om smo dogovorili nove uslove za plaćanje. Dve godine smo imali rast ekonomije i sa tim rezervama u dolarima smo platili deo duga ovoj instituciji. Čini mi se da to pokušava Aleksis Cipras“, kaže Ljuma.
Argentina je našla izlaz kombinacijom alternativnih rešenja. Devalvirao je pezos, što je stvorilo uslove za izvoz.
„Unutar zemlje se proizvodilo u devalviranim pezosima. Spoljne okolnosti su nam išle na ruku, prodor Indije i Kine i njihovo interesovanje za naše proizvode, naročito soju“.
Grčka ne može da devalvira valutu jer je to evro.
Iz argentinskog ugla, grčka vlada nema izbora već da se suprotstavi neoliberalnoj politici oličenoj u merama štednje međunarodnih finansijskih institucija.
„Ako Grčka pristane na ove uslove i digne ruke od strateških mehanizama ekonomije, ostaje joj da se oprosti od privrednog rasta i razvoja“, kaže Ljuma.
Predsednica Argentine Kristina Kiršner podržala je premijera Aleksisa Ciprasa i njegovu borbu za otpisivanje duga Grčkoj.
