„Crna Gora je mala zemlja na obali Jadranskog mora sa 620 hiljada stanovnika. Svako širenje Severnoatlantskog saveza u sadašnjim uslovima bilo bi veoma simbolično“, kaže se u članku.
List podseća: poslednje širenje NATO-a desilo se 2009. godine, kada su se Alijansi pridružile dve balkanske države — Hrvatska i Albanija. Međutim, od tada, za 28 članica Alijanse mnogo toga se promenilo — došlo je do krize u Ukrajini.
Moskva naziva Zapad agresorom i izražava nezadovoljstvo širenjem NATO-a na istok. To će ovu organizaciju staviti pred dilemu da li da pozove Crnu Goru da se joj pridruži ili da je odbije. Poziv daje Kremlju novi povod za optuživanje Zapada za ekspanziju, dok bi odbijanje de fakto značilo priznanje Rusiji prava na veto za pristupanje novih članica u NATO, navodi list.
Direktor londonskog analitičkog centra „Europijan lideršip netvork“ Lukaš Kulesa smatra da će pristupanje Crne Gore NATO-u pokazati zabrinutost Alijanse za nestabilnost u regionu koji povezuje Istok i Zapad.
„NATO treba da potvrdi politiku otvorenih vrata i spremnost da u svoje redove prihvati narode koji su sposobni da postanu članovi ovog vojnog kluba“, rekao je on.
Ministar inostranih poslova Igor Lukšić pre neki dan je posetio Brisel i tom prilikom je potvrdio da njegova zemlja deli zapadne vrednosti.
„Došlo je vreme da se unapređuje bezbednost u Evropi, uzimajući u obzir probleme koji su pred nama. Zato je naše članstvo važno, kako za Crnu Goru, tako i za Zapadni Balkan i za NATO“, rekao je ministar.
Većina članica NATO-a je spremna da razmotri pitanje ulaska Crne Gore, piše „Volstrit džurnal“.
Međutim, neki postavljaju pitanje da li je ona sprovela dovoljno demokratskih reformi na putu za pristupanje Alijansi, uzimajući u obzir nedavno zabeleženi visok nivo korupcije i nepravednu raspodelu socijalnih sredstava.
