Do nove Kubanske krize moglo bi da dođe za 10 do 15 godina, ocenjuju analitičari. Naravno da Peking neće instalirati rakete na Ostrvu slobode, zato što je to u suprotnosti sa spoljnom politikom, koju trenutno vodi Kina, ali to ne znači da je takav scenario nemoguć u budućnosti.
Protivrečnosti Kine i SAD postaće glavna tema svetske politike, kao što su odnosi SSSR i SAD bili tema broj jedan za vreme Hladnog rata. Niz latinoameričkih država je naklonjen saradnji sa Kinom i Rusijom i protivi se pritisku SAD.
Sa druge strane, američka vlada stalno najavljuje razmeštanje dodatnog naoružanja i trupa u zemljama u kineskom „komšiluku“. Šta će se desiti ako Kina odluči da uzvrati Americi?
U ovom trenutku je to besmisleno, zato što je kineski nuklearni kapacitet više nego skroman. Procenjuje se da Kina poseduje oko 250 raspoređenih bojevih glava, ali će se u budućnosti taj broj povećati. U prilog tome ide činjenica da Kina pravi nove interkontinentalne rakete i nove atomske podmornice, radi na novim vrstama balističkih raketa.
Za razliku od SAD, Kina ima razvijenu proizvodnju balističkih raketa srednjeg dometa DF-21 i DF-26 i krstarećih kopnenih raketa i nije se obavezala na ograničenje obima proizvodnje ili obustavu razmeštanja tih sistema.
Ukoliko SAD napuste sporazum o eliminisanju projektila srednjeg dometa i započnu sopstvenu proizvodnju, taj proces će trajati predugo. Uostalom, američki projektili će u svakom slučaju koštati više nego kineski.
Hoće li SAD reagovati kao što su 1962. reagovale na instaliranje sovjetskih projektila?
Podsećanja radi, Moskva je to uradila kao odgovor na razmeštanje američkih raketa srednjeg dometa u Turskoj. Nakon pregovora, američko atomsko oružje bilo je deaktivirano, Moskva je pristala da povuče naoružanje sa Kube i time je otklonila najveću pretnju u blizini sopstvenih granica. Čak i pojedini američki stručnjaci smatraju rezultat dogovora Kenedija i Hruščova porazom SAD.
