Koreni džihadizma u BiH potiču još iz Drugog svetskog rata, kada su egipatsko-muslimansko bratstvo i Palestinac — muftija jerusalimski Muhamed el Husein, osnovali 13 SS diviziju, takozvanu „Handžar diviziju“, kaže za Sputnjik Dževad Galijašević, član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Proces islamizacije jedno vreme zaustavio je komunistički režim na prostorima bivše Jugoslavije, ali je nastavljen delovanjem bivšeg predsednika BiH Alije Izetbegovića koji je, kaže naš sagovornik, ’70-ih godina pisao takozvanu „Islamsku deklaraciju“, zbog koje je 1983. bio osuđen na 15 godina zatvora.
Islamska deklaracija
„Islamska deklaracija je dokument koji se upravo zalaže za stvaranje modernog kalifata i Islamske države. Izetbegović je dolaskom na vlast ’90-ih bio u poziciji da te ideje realizuje.“
Ideja Islamske države, koju je Izetbegović utemeljio, a koja vuče korene iz muslimanskog bratstva, naslonila se na ideju Homeinijeve islamske republike.
„Uprkos činjenici što je Iran šiitska zemlja, Izetbegović je vrlo često bio tamo i imao javne nastupe. Bio je u sprezi sa iranskim obaveštajnim službama, uz čiju je pomoć i oružje tokom rata osnovao jedinicu El Mudžahedin“, kaže Galijašević.
Taj odred je, objašnjava sagovornik Sputnjika, u sebi pomirio sva islamska protivrečja u svetu, a iz rata 1995. izašao je sa više od 1.770 vojnika, od kojih je 1.000 dobilo državljanstvo BiH.
Ko širi radikalni islam
Bivši pripadnici odreda El Mudžahedin, kao i neki od glavnih funkcionera muslimanskog bratstva za Evropu, Eiman Avad i Šeih Imad el Nisri, danas šire ideje radikalnog islama u BiH, tvrdi Galijašević.
Galijašević kaže da su ovi ljudi sve ovo vreme menjali verska shvatanja bosanskih muslimana, a danas predvode nekoliko islamističkih grupacija.
„Prva je takozvani ’mudžahedinski pokret‘, čije ostatke svakodnevno vidimo kao misionare i kao vojne instruktore. Sledeća je ’vehabijski pokret‘, u kome čitava naseljena mesta žive vanustavni život, život po šerijatskim zakonima, mimo Ustava BiH“, upozorava naš sagovornik.
Tu je, objašnjava Galijašević, i „Aktivna islamska omladina“, koja je posle napada u SAD 11. septembra zabranjena kao organizacija, ali je svoje delovanje preselila u gotovo 1.000 nevladinih organizacija.
Ne treba zaboraviti, dodaje stručnjak za terorizam, ni delovanje oko 1.500 pripadnika arapskih, saudijsko-kuvajtskih stranih službi, ali i službi Katara,Turske i Irana, koje su trenutno u BiH.
„Dakle, BiH jeste centar i najopasnija tačka u Evropi sa stanovišta džihadističke terorističke pretnje“, upozorava Galijašević.
Lake mete za regrutaciju
Primarni razlozi prihvatanja radikalnih ideologija su pre svega fanatizam, a potom novac i socijalne prilike. Ekstremni islamisti u Bosni raspolažu velikim finansijskim sredstvima i nesmetano šire propagandu, te lako dolaze do regruta koji će krenuti put džihada, kaže sagovornik Sputnjika.
On objašnjava da činjenica da su nekažnjeno ubijali tokom rata ‘90ih u BiH, današnjim liderima džihada daje moć da se predstavljaju kao misionari novog verskog učenja.
„Država ih ne ometa u širenju radikalnih ideologija ni kada je reč o radikalnoj propagandi, niti kad je reč o sprečavanju tokova novca kojim se ove organizacije finansiraju“, ističe Galijašević.
„Kada na sve to dodate agresivnost, oružje koje im je dostupno i njihovu interpretaciju islama, i spojite sa socijalno-ekonomskim prilikama u BiH, jasno je da omladina bez perspektive, pa i čitave porodice, prihvataju ovu radikalnu ideologiju i kolektivno odlaze na ratišta, jer misle da nemaju bolji izbor“, smatra Galijašević.
Borba protiv džihadizma i radikalizma mora se voditi na svim nivoima, a učešće moraju uzeti političke elite, obrazovne institucije, islamska zajednica, nevladin sektor i međunarodna zajednica, zaključuje naš sagovornik.
