U najnovijem nacrtu rezolucije konstatuje se da je u Srebrenici 8.000 ljudi izgubilo život, hiljade ljudi raseljeno, kao i porodica i zajednica uništeno, te da se najstrože osuđuje genocid koji je na tom prostoru počinjen.
Kao i u prethodnom nacrtu i u najnovijoj verziji britanske rezolucije osuđuje se svako poricanje genocida u Srebrenici, ali se u ovoj verziji osuđuju i drugi dokazani ratni zločini i zločini protiv čovečnosti počinjeni tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, koji bi otežavali napore ka pomirenju u Bosni i Hercegovini.
Konstatuje se da su procene o hiljadama žena, devojčica, muškaraca i dečaka na svim stranama koji su bili žrtve seksualnog nasilja za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i one u Srebrenici, dok se u prethodnom, trećem nacrtu govorilo o hiljadama slučajeva seksualnog nasilja, bez posebnog navođenja pola i uzrasta žrtava.
U tekstu se konstatujuje da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti ili konstitutivni akt u vezi sa genocidom; i podseća da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja u oružanom sukobu predstavljaju ratni zločini i grubo kršenje Ženevskih konvencija i pratećeg Protokola jedan.
U tekstu se navodi i priznanje da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući one u Srebrenici i okolini.
Izražavaju se žaljenje i solidarnost sa žrtvama na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, uključujući i one u Srebrenici, kao i sa njihovim porodicama, i pozivaju nadležne vlasti u BiH da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku preživelima, uključujući preživele žrtve seksualnog nasilja.
Prenosimo integralnu verziju teksta:
Savet bezbednosti,
PP1 Ponovo potvrđujući Povelju Ujedinjenih nacija, Opštu deklaraciju o ljudskim pravima, i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Konvencija),
PP2 Podsećajući da države snose primarnu odgovornost za zaštitu civilnog stanovništva i da su dužne da poštuju i obezbeđuju ljudska prava svih lica na svojoj teritoriji u skladu sa svojom nadležnošću, shodno relevantnim pravilima međunarodnog prava, i ponovo potvrđujući primarnu odgovornost svake države pojedinačno da štiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti,
PP3 Podsećajući na primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i izražavajući svoju rešenost da sprečava genocid
PP4 Podsećajući na sve presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTBJ), osnovanog rezolucijom 808 (1993) i naknadnim rezolucijama u cilju krivičnog gonjenja lica odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, i dalje podsećajući na presudu njegovog Apelacionog veća od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića) u kojoj se navodi da je počinjen genocid u Srebrenici 1995, i imajući u vidu kontinuirana suđenja u MKTBJ protiv navodnih počinilaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića, uključujući za optužbe za genocid, i presudu Međunarodnog suda pravde od 26. februara 2007. u kojoj je zaključeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,
PP5 Konstatujući da se ove godine obeležava dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici, gde je 8000 ljudi izgubilo život, hiljade ljudi raseljeno, kao i porodica i zajednica uništeno, i takođe konstatujući da je dan sećanja povodom toga u Bosni i Hercegovini 11. jul,
PP6 Imajući u vidu da su Srebrenica i njena okolina proglašene bezbednim područjem, u skladu sa rezolucijama SB 819 (1993) i 836 (1993); priznajući stalnu potrebu da Savet bezbednosti i države članice dalje jačaju zaštitu civila u oružanim sukobima; i ističući da Ujedinjene nacije, uključujući Savet bezbednosti, treba da obrate pažnju na indikacije ranog upozorenja na potencijalni genocid i da obezbede brzu i efikasnu akciju radi sprečavanja ili zaustavljanja genocida, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,
PP7 Priznajući da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući u Srebrenici i okolini,
PP8 Ističući značajnu ulogu koju u sprečavanju genocida imaju specijalni savetnici generalnog sekretara za sprečavanje genocida i odgovornost za zaštitu (specijalni savetnici), čija funkcija podrazumeva i da budu mehanizam za rano upozoravanje kako bi sprečili potencijalne situacije čiji ishod mogu biti genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i etničko čišćenje, i visoki komesar UN za ljudska prava; i konstatujući ulogu koju redovni brifinzi o kršenju ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i govoru mržnje i njenom podsticanju imaju u ranom prepoznavanju potencijalnog genocida,
PP9 Pozdravljajući novi Okvir Analize koji je sačinila Kancelarija specijalnih savetnika kao jedno od oruđa za procenu rizika genocida u svakoj situaciji, i podstičući države članice i regionalne i podregionalne organizacije da koriste relevantne okvire, kada je to potrebno, kao smernice u njihovom radu na prevenciji,
PP10 Nadalje podsećajući na obavezu svih država članica da ispune svoje obaveze u cilju okončanja nekažnjavanja i da istraže i krivično gone one koji su odgovorni za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i konstatujući da je borba protiv nekažnjavanja za najteže zločine od međunarodnog interesa koji su počinjeni nad civilima ojačana radom na krivičnom gonjenju ovih zločina od strane Međunarodnog krivičnog suda, u skladu sa principom komplementarnosti sa domaćim nadležnostima u krivičnim stvarima kako se navodi u Rimskom statutu, ad hoc i mešovitim tribunalima i specijalizovanim većima u domaćim sudovima,
PP11 Konstatujući da je krivično gonjenje lica odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine pred MKTBJ i domaćim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i dalje ključno za proces nacionalnog pomirenja i ponovnog uspostavljanja i očuvanja mira u Bosni i Hercegovini, i pozdravljajući takođe snažnu regionalnu saradnju između domaćih tužilaštava koja doprinosi očuvanju mira, pravde, istine i pomirenju između zemalja u regionu.
PP12 Konstatujući da se procenjuje da su hiljade žena, devojčica, muškaraca i dečaka na svim stranama bili žrtve seksualnog nasilja za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i u Srebrenici; konstatujući takođe da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti ili konstitutivni akt u vezi sa genocidom; i podsećajući da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja u oružanom sukobu predstavljaju ratni zločini i grubo kršenje Ženevskih konvencija i pratećeg protokola I.
- Najstrože osuđuje genocid i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena tokom sukoba u Bosni i Hercegovini;
2. Najstrože osuđuje genocid u Srebrenici kao što je utvrđeno presudama MKTBJ i Međunarodnog suda pravde;
3. Osuđuje svako poricanje ovog genocida ili drugih dokazanih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti počinjenih tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, koje bi otežavalo napore ka pomirenju u Bosni i Hercegovini;
4. Izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, uključujući i one u Srebrenici, kao i njihovim porodicama, i poziva nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku preživelima, uključujući preživele žrtve seksualnog nasilja;
5. Potvrđuje još jednom svoju podršku Mirovnom sporazumu zaključenom u Dejtonu i potpisanom u Parizu 14. decembra 1995, kao i Sporazumu o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine, potpisanom u Dejtonu, 10. novembra 1995. (S/1995/1021, aneks) i poziva strane da se strogo pridržavaju svojih obaveza koji proizilaze iz tih sporazuma;
6. Naglašava suštinski značaj pomirenja na osnovu dijaloga, prihvatanja radnji iz prošlosti od svih strana u sukobu i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovu za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta, kako u Bosni i Hercegovini tako i u širem regionu; i u tom cilju pozdravlja nedavni sporazum Parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine u vezi sa ambicioznim programom reformi, koji uključuje posvećenost merama za ubrzanje procesa pomirenja, i poziva sve građane Bosne i Hercegovine da unapređuju mir, pravdu, toleranciju i pomirenje;
7. [PREMEŠTENO] Pozdravljajući rad Međunarodne komisije za nestala lica i njenu pomoć vladama Bosne i Hercegovine, kao i širem regionu, u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka žrtava na svim stranama, koji je suštinski doprineo dovođenju počinilaca pred lice pravde,
8. Naglašavajući važnu ulogu koju žene i civilno društvo, uključujući organizacije žena i lidere zvaničnih i nezvaničnih zajednica, mogu da imaju u posredovanju i donošenju post-konfliktnog rešenja; ponovo ističući kontinuiranu potrebu da se postigne više uspeha u sprečavanju sukoba većim učešćem žena u svim fazama posredovanja i post-konfliktnog rešavanja i posvećivanjem veće pažnje pitanjima rodne ravnopravnosti u svim diskusijama relevantnim za sprečavanje sukoba,
9. Poziva države da sprečavaju i suzbijaju genocid i druge teške zločine u skladu sa međunarodnim pravom, ponovo potvrđuje stavove 138 i 139 Završnog dokumenta Svetskog samita iz 2005. godine (A/RES/60/1) o odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti;
10. Poziva one države koje još uvek nisu ratifikovale Konvenciju niti joj pristupile da to učinile po hitnom postupku i da, po potrebi, donesu nacionalne zakone i propise kako bi ispunile svoje obaveze u skladu sa tom Konvencijom;
11. Pozdravlja napore da se povede istraga i krivično gone svi optuženi za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući genocid u Srebrenici, poziva sve države da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i nacionalne pravosudne sisteme, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i zahteva da MKTJ što ekspeditivnije okonča svoj rad, što bi predstavljalo vitalan doprinos unapređenju mira, pravde, istine i pomirenja;
12. Poziva države članice da izrade obrazovne programe na osnovu kojih će buduće generacije izvlačiti pouke u vezi sa genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i zločinima protiv čovečnosti iz prošlosti, kako bi se sprečilo njihovo eventualno ponavljanje;
13. Podstiče države članice da odrede nacionalne kontakt osobe koje bi se bavile zaštitom svog stanovništva od svireposti putem efikasne prevencije i reagovanja i koje bi mogle da se redovno sastaju i koordiniraju korake u cilju razmene najbolje prakse u vezi sa brzim reagovanjem i sprečavanjem svireposti, sa drugim državama članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim mehanizmima za sprečavanje i reagovanje na masovna zverstva, specijalnim savetnicima i drugim relevantnim telima Ujedinjenih nacija, i s tim u vezi priznaje odgovornost globalne mreže nacionalnih kontakt osoba u pogledu zaštite;
14. Ponovo potvrđuje značaj pouka koje treba izvući iz neuspeha Ujedinjenih nacija u sprečavanju genocida u Srebrenici, kao što je izloženo u izveštaju generalnog sekretara u vezi sa Rezolucijom Generalne skupštine 53/35 (A/54/549), kao i poziv iz ovog izveštaja upućen međunarodnoj zajednici da se maksimalno založi kako se ne bi dozvolilo da se takve strahote ponovo dogode i odlučuje da treba brzo i efikasno delovati kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tom cilju koristi sva odgovarajuća raspoloživa sredstva, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija;
15. Priznaje da ozbiljna kršenja ili zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava ili ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući ona koja podrazumevaju seksualno nasilje i nasilje na rodnoj osnovi, mogu biti rani pokazatelj puta u genocid, i s tim u vezi pozdravlja napore Ujedinjenih nacija usmerene ka unapređenju kolektivnog reagovanja na buduće rizike kršenja i zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava kroz Human Rights Up Front;
16. Zahteva od generalnog sekretara da obezbedi veću saradnju postojećih mehanizama za rano upozorenje u cilju sprečavanja genocida i drugih ozbiljnih međunarodnih zločina, kako bi se pomoglo u otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore tenzije i tačke rizika, ili otkrivanju ugroženog stanovništva, i podstiče generalnog sekretara da Savetu i dalje dostavlja informacije i analize za koje smatra da bi predstavljale doprinos u tom pogledu.
