Grčka ne bi bila u stanju da smanji dug na održivu meru do 2030. godine čak i ako potpiše paket mera štednje i poreskih reformi koji od nje traži Međunarodni monetarni fond (MMF), prenosi britanski Gardijan.
Neobjavljeni dokumenti „Trojke“ (MMF, Evropska komisija i Centralna evropska banka) idu u prilog stavu Grčke da je neophodno da joj se otpiše dug kako bi njena ekonomija mogla da se pokrene. Oni pokazuju da bi grčki dug 2030. godine iznosio 118 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), čak i ako prihvati mere MMF-a. To je više od 110 odsto koliko je održivo za isplatu duga, prema proceni MMF-a iz 2012. godine.
Dug Grčke je trenutno 175 odsto BDP-a i povećava se zbog recesije u kojoj se nalazi zemlja.
U slučaju najboljeg scenarija, ukoliko privredni rast bude 4 odsto u narednih pet godina, dug Grčke bi pao na nedovoljnih 124 odsto do 2022. godine.
Sve prognoze ukazuju, međutim, da Grčka nema šanse da ispuni cilj i smanji dug „znatno ispod 110 odsto BDP-a do 2022. godine“, što je zahtev koji su joj uputili ministri finansija evrogrupe 2012. godine.