Na ruskom jeziku nedavno je objavljen roman „Ispod tavanice koja se ljuspa“ Gorana Petrovića, odavno popularnog među Rusima, kao i roman „Poljubac“ Gordane Ćirjanić, književnice koju ruski čitaoci tek treba da otkriju. Romani su objavljeni u okviru regionalnog književnog projekta pokrenutog početkom ove godine u sibirskom gradu Tjumenju.
Autori iz Srbije imali su priliku i da borave u Tjumenju i Tobolsku, sibirskoj duhovnoj prestonici, a svoje utiske o životu, tradiciji i običajima naroda u Sibiru izneli su u esejima objavljenim u brošurama koje prate izdanja njihovih romana.
Jedan od pokretača ovog projekta, ruski pisac i profesor Sergej Kozlov, čija su dela prevedena i na srpski jezik, kaže da ruski čitaoci veoma malo poznaju srpsku književnost, kao i književno stvaralaštvo drugih slovenskih naroda, te da je cilj projekta da se ta nepravda ispravi.
Posebno je zanimljiv, priča Kozlov, bio prvi susret ruskih urednika i izdavača s književnim radom Gordane Ćirjanić, čija dela do sada nisu prevođena na ruski jezik.
„Izdavači su bili oduševljeni njenim književnim stilom, prekrasnim jezikom. To nije žensko pismo, to je prava proza, roman o ljubavi, o životu, o onome što nas okružuje, o onome što se dešava s ljudskom dušom“, oduševljeno priča Kozlov.
Među srpskim piscima čija će dela uskoro biti predstavljena ruskim čitaocima biće i Mihajlo Pantić, a u planu je da u narednom periodu budu objavljena i dela drugih slovenskih autora, pre svega iz Bugarske, Belorusije i Češke. Srbija je, kako kaže Kozlov, prva na spisku jer je reč o bratskom narodu.
Zašto su nestale knjige Andrića i Crnjanskog?
„Među čitaocima u Rusiji popularna su dela Milorada Pavića i Gorana Petrovića, čija su dela objavljena na ruskom jeziku odavno rasprodata. Zbog čega, međutim, odavno nema novih izdanja romana ’Na Drini ćuprija‘ vašeg nobelovca Ive Andrića? To je delo koje tako verno odslikava celokupnu ljudsku dušu, ja sam plakao kada sam ga čitao. Nema ni novih izdanja Miloša Crnjanskog, a srpski pesnici su Rusima gotovo nepoznati“, sa žaljenjem konstatuje Sergej Kozlov.
Ruski pisac smatra da je to posledica trenda koji vlada ne samo u Rusiji nego i na Zapadu — prevode se prevashodno dela autora naklonjenih liberalizmu, dok su oni koji pišu oslanjajući se na tradiciju manje zastupljeni.
„Prate se trendovi – Mišel Uelbek, Paulo Koeljo… Ti trendovi važe i za ruske autore čije se knjige dobro prodaju. To su Viktor Peljevin, Zahar Prilepin, Ljudmila Ulicka i Mihail Šiškin u najboljem slučaju. Nema, recimo, imena poput nedavno preminulog Valentina Rasputina“, kaže Kozlov.
Ruski pisac ističe da je takav trend nametnut, jer je reč o knjigama koje se reklamiraju, koje se uvek nalaze u izlozima ili u prvim redovima na policama knjižara.
„Istinska literatura ne treba da fascinira moj um neočekivanim obrtima i konstrukcijama, ona treba da dotiče moju dušu, moje srce, treba da me navede i da plačem i da se smejem. Danas su sve knjižare prepune postmodernističke literature koja se svodi na ’sveto trojstvo‘ — takozvana ’tri S‘ – Seks, Strah i Smrt“, naglašava Kozlov.
