Rusija, naime, smatra da Savet bezbednosti ima zadatak da postigne dogovor o tekstu koji bi doneo istinsku korist celom regionu, pa je predlog Moskve usredsređen na pitanja koja predstavljaju osnovu za saradnju i mirnu koegzistenciju država regiona, a ne na pitanja koja jačaju tenzije.
Ideja Rusije je da Savet bezbednosti još jednom potvrdi podršku Dejtonskom sporazumu i da se najoštrije osude svi zločini počinjeni tokom svih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, javlja „Srna“.
S druge strane, Srbija će se najverovatnije danas još jednom, drugim pismom u poslednjih 10-ak dana, obratiti članicama Saveta bezbednosti kako bi ukazala na pogubnost i štetnost britanske rezolucije o Srebrenici, koja neće doneti ništa dobro ni Srbiji, ni celom regionu.
Beograd će obavestiti članice Saveta bezbednosti da je i novi predlog rezolucije Velike Britanije neprihvatljiv za Srbiju, jer su u tekstu napravljene samo kozmetičke izmene i praktično samo smanjen broj upotrebe reči „genocid“.
U pismu Srbije biće navedeno da britanski nacrt rezolucije baca anatemu na celi srpski narod i da bi bilo pogubno da se ovakvim potezom Srbi istorijski označe kao genocidna nacija.
Gotovo je izvesno da će britansku inicijativu podržati još dve stalne članice Saveta bezbednosti — SAD i Francuska, a London se uzda i da će predstavnici Čada, Jordana, Litvanije, Malezije i Novog Zelanda u Savetu bezbednosti podići ruku za usvajanje dokumenta.
Tako je, kako se dodaje, trenutni odnos snaga u SB 8:7 za britansku inicijativu, što znači da bi rezolucija Londona prošla sa tesnom većinom.
Za usvajanje dokumenata u Savetu bezbednosti potrebno je da glasa osam od 15 članica Saveta bezbednosti pod uslovom da nijedna od stalnih članica ne uloži veto.
