Na osnovu izotopa nikl-63, Rudarsko-hemijski kombinat (preduzeće u sastavu državne korporacije „Rosatom“) proizvodiće bateriju sa rokom trajanja oko 50 godina, kaže rukovodilac katedre za tehničku fiziku Tomskog politehničkog univerziteta Igor Šamanin.
Rok trajanja većine tehničkih uređaja je znatno manji, tako da se može reći da je baterija „večna“, kaže stručnjak.
Osnovna prednost nuklearnih baterija u odnosu na „tradicionalne“ je mala težina i veličina, što, između ostalog, smanjuje troškove proizvodnje.
„Ovakvi izvori napajanja su neophodni za kosmičke satelite. Trenutno ih napajaju glomazne solarne baterije, ali one nisu dovoljno pouzdane i nemaju sistem zaštite od, recimo, kiše meteorita. Osim toga, opremljen nuklearnom baterijom satelit će funkcionisati bez obzira na to da li je u senci ili nije“, kaže Šamanin.
Nuklearna baterija može se koristiti u medicini (za pejsmejkere i očne implante), privredi (za senzore temperature i pritiska), namenskoj industriji (u sistemima za praćenje fizičkog stanja vojnika i u uređajima za prisluškivanje), telekomunikacijama (za sistem napajanja prenosnih uređaja).
Nuklearna baterija je ekološki bezbedna, čak i kada je oštećena.
Prema nekim procenama, 2020. godine u svetu će se koristiti 18 milijardi senzora za koje je potrebno autonomno napajanje sa niskom potrošnjom električne energije.
