Smrt Primakova potvrdio je za ruske medije njegov unuk Jevgenij Sandro.
Primakov je rođen 1929. godine u Kijevu. Od januara 1996. do septembra 1998. godine bio je ministar spoljnih poslova Rusije. U spoljnoj politici bio je autor strategije „multipolarnosti“. Od septembra 1998. do maja 1999. godine Primakov je bio šef Vlade Rusije.
Po obrazovanju orijentalista, u bogatoj karijeri radio je na državnom radiu Rusije, bio komentator Pravde za Aziju i Afriku, a onda i dopisnik tog lista sa Bliskog istoka. Sedamdesetih godina bio je zamenik direktora Instituta za orijentalistiku Akademije nauka SSSR i jedan od vodećih eksperata za Bliski istok o čemu je napisao niz knjiga. Naučnu delatnost Primakov je osamdesetih godina nastavio kao direktor Instituta ekonomije i međunarodnih odnosa AN SSSR.
Kao jedan od najistaknutijih ruskih orijentalista i ugledni stručnjak za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, posebno se bavio istraživanjem kompleksnih pitanja spoljn epolitike, teorije i prakse međunarodnih konflikata i kriza i istraživanja svetskog civilizacijskog procesa, globalnih problema i socijalno-ekonomskih i političkih problema zemalja u razvoju. Imao je zvanje doktora ekonomskih nauka i bio prvo dopisni član, a onda akademik AN SSSR, odnosno, od 1991. Ruske akademije nauka.
Od juna 1998. do septembra 1990. bio je predsednik Saveta Saveza Vrhovnog sovjeta SSSR, a 1990. član predsedničkog saveta gde se bavio pitanjima spoljne politike. Godine 1991. postao je član Saveta bezbednosti SSSR, a iste godine u septembru stao na čelo Centralne obaveštajne službe da bi od decembra 1991. do januara 1996. vodio Službu za spoljni obaveštajni rad.
Januara 1996. postaje ministar spoljnih poslova, a do septembra 1998. Kada je postao predsednik vlade, kao šef diplomatije obišao je praktično čitav svet. U spoljnoj politici bio je autor strategije „multipolarnosti".
Na čelu Vlade RF bio e od septembra 1998. do maja 1999. jedna od najupečatljivijih epozoda iz tog perioda bio je kada je na putu za Vašington, dok je leteo iznad Atlantika obavešten da je NATO počeo bombardovanje Jugoslavije. Primakov je odlučio da otkaže posetu, okrenuo avion iznad okeana i vratio se u Moskvu.
Avgusta 1999. Primakov je postao predsednik Koordinacionog saveta izbornog bloka „Otadžbina — cela Rusija" a uoči parlamentarnih izbora u decembru te godine najavio je da će se kandidovati za predsednika 2000. ali je februara 2000. objavio da odustaje od učešća na izborima.
Primakov je potom skoro čitavu deceniju (od decembra 2001. do februara 2011) vodio Trgovinsko-ekonomsku komoru Rusije.
Autor je brojnih knjiga. Govorio je engleski, arapski i gruzijski i bio nosilac niza ruskih i međunarodnih nagrada. Bio je oženjen Irinom Borisovnom, lekarom po zanimanju, s kojom je imao ćerku Nanu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je saučešće porodici Primakova.
„Predsednik je obavešten o tužnoj vesti o smrti Jevgenija Maksimoviča Primakova i on duboko saučestvuje sa rođacima i bližnjima Jevgenija Maksimoviča“, rekao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
On je dodao da je Putin poznavao Primakova i bio njegov saborac.
„On je bio državnik, naučnik, političar i ostavio je za sobom veliko nasleđe“, naveo je Peskov.
