Akademija Generalštaba ruskih Oružanih snaga bavi se ovom temom od kraja 2014. godine i sada priprema detaljan priručnik za suzbijanje „obojenih revolucija“, javio je ruski dnevni list „Komersant“.
Jedan od ciljeva je da se definišu najznačajnije pretnje po rusku bezbednost do 2020. godine i da se isplanira jedinstveni set taktika za otkrivanje, prevenciju i suzbijanje tehnike korišćenja „obojenih revolucija“ kako bi se olakšala promena režima, citira „Komersant“ izvore iz Ministarstva odbrane.
Eksperti će takođe raditi i na metodi „meke moći“ (udar na potencijalnog neprijatelja bez kontakta), asimetričnim operacijama i merama za ojačanje ruskog političkog sistema i političke kulture među političarima, civilnim činovnicima, biznismenima i drugim stanovnicima države.
Prošle nedelje je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao reporterima na političkom forumu „Armija 2015“ da će vojska sponzorisati velike projekte istraživanja državnih udara sprovedenih putem masovnih protesta — takozvanim „obojenim revolucijama“ — kako bi sprečili ponavljanje takvih situacija sa kojima se Rusija suočila 1991. i 1993.
„Neki ljudi kažu da vojska ne bi trebalo da bude umešana u političke procese, dok drugi tvrde upravo suprotno. Naručićemo istraživanje fenomena ’obojenih revolucija‘ i ulogu vojske u njihovom sprečavanju“, rekao je tom prilikom Šojgu.
Potencijalni načini i sredstva za suzbijanje „meke moći“ i „obojenih revolucija“ bili su jedna od tema foruma.
Forum je zaključio da „obojene revolucije" sada poprimaju karakteristike oružanih sukoba i razvijaju se prema pravilima veštine ratovanja, što onda povlači da je neophodno da se Ministarstvo odbrane uključi u metodološko istraživanje.
Pored toga, učesnici u diskusijama su takođe došli i do zaključka da su zapadne države intenzivirale svoje pokušaje da nametnu svoje „recepte za unutrašnje transformacije“ drugim nacijama, bez uzimanja u obzir tradicija i posebnosti bilo koje od tih nacija.
Termin „obojena revolucija“ odnosi se na državne udare koji su podstaknuti sa strane i za njih su karakteristični široko rasprostranjeni nemiri u državama poput Gruzije, Ukrajine, Tunisa ili Egipta.
Veruje se da su one sprovedene uz pomoć Sjedinjenih Američkih Država i drugih zapadnih zemalja, sa liderima koji su na to mesto postavljeni kako bi služili kao posrednik u sprovođenju interesa Zapada.
Ovaj fenomen izrodio je još jedan termin — „izvoz obojenih revolucija“. On se odnosi na podršku koju Zapad pruža opozicionim snagama kako bi uticao na unutrašnju politiku drugih država.
