„Francuska neće da toleriše bilo kakvo delovanje koje dovodi u pitanje (njenu) bezbednost“, saopštila je Jelisejska palata nakon hitnog sastanka koji je sazvao predsednik Fransoa Oland posle otkrića da je američka obaveštajna služba NSA špijunirala francuske predsednike.
Francuski premijer Loran Fabijus pozvao je američku ambasadorku Džejn Hartli na hitan sastanak u Ke d'Orsej kako bi objasnila navode objavljene u medijima.
Oland će u podne okupiti dvadesetak predstavnika parlamentarnih Kako bi razmotrio situaciju sa njima. Sastanku će prisustvovati i premijer Manuel Vals, ministri unutrašnjih poslova ispoljnih kao i ministar pravde i predstavnici Senata i Parlamentarne skupštine.
Ruski šef diplomatije kaže da uopšte nije iznenađen tim navodima.
„Lično nisam to video, ali me uopšte ne čudi“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare nakon pregovora šefova diplomatija „Normandijske četvorke.“
„Čak su se i tokom našeg sastanka mikrofoni te palili — te gasili“, dodao je on.
Američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) je od 2006. do maja 2012. godine prisluškivala je tri francuska predsednika, Žaka Širaka, Nikolu Sarkozija i Fransoa Olanda. Vikiliks ističe da njihovi nalazi direktno potiču od podataka do kojih je NSA došla prisluškivanjem komunikacija Širaka, Sarkozija i Olanda, kao i francuskih ministara i ambasadora u Vašingtonu.
Dokumenti koje je objavio list „Liberasjon“ i informativni portal „Mediapart“ otkrivaju da je broj telefona francuskog predsednika bio na kodiranoj listi američke obaveštajne agencije.
Obaveštajci NSA su direktno prisluškivali telefon Nikole Sarkozija, dok su informacije o Fransoa Olandu i Žaku Širaku, ukoliko nisu bili direktno pod nadzorom, dobijali iz prve ruke.
Jedno od objašnjenja kako je američka služba uspela da prati poverljive razgovore iz Jelisejske palate je da su njeni obaveštajci uspeli da dešifruju kodirani sistem „Teorem“ koji se koristi za zaštitu komunikacija francuskih predsednika. Druga mogućnost je da su prisluškivali telefone drugih učesnika u razgovoru koji nisu bili zaštićeni.
Uz imena na listi do koje je došao Vikiliks najčešće stoji kod „S2C32“, koji ukazuje na odeljenje agencije koja je zadužena za špijuniranje evropskih zemalja. To je isto odeljenje koje je prisluškivalo nemačku kancelarku Angelu Merkel.
Poverljive informacije koje je 2013. godine otkrio Edvard Snouden, bivši agent NSA, pokazuju da se špijuniranje najčešće obavlja iz američkih ambasada u kojima postoji posebna služba sastavljena od pripadnika NSA i CIA.
Nemački nedeljnik „Špigl“ je pisao da je ova služba prisluškivala sa krova ambasade SAD u Berlinu. Prema ovom listu ova služba je prisutna u brojnim evropskim zemljama, uključujući i Francusku. Oprema je često sakrivena u objektu od specijalnog materijala koji je maskiran tako da zavara pogled.
Francuski „Mond“ piše da su na krovu američke ambasade u Parizu nedavno izvršeni radovi. Ova ambasada nalazi se u centru grada, na nekoliko stotina kilometara od Jelisejske palate i Ministarstava unutrašnjih poslova, pravde, odbrane i spoljnih poslova, kao i nacionalne Skupštine.