Nije realno očekivati da će do povećanja plata i penzija doći uskoro, jer je neophodno vreme kako bi se stabilizovao strukturni deficit u budžetu, odnosno razlika između rashoda i stabilnih prihoda, smatraju analitičari.
Prema rečima ekonomskih stručnjaka, potrebno je ojačati privredu i stimulisati poslovne ljude da krenu u nove ozbiljne poslove kako bi se povećao BDP (Bruto domaći proizvod) i samim tim smanjio javni dug.
Ekonomista Ljubomir Madžar za Sputnjik kaže da do povećanja plata i penzija ni ne treba da dođe u skorijem periodu, imajući u vidu da je javni dug Srbije jako veliki, te da je problem mnogo veći od povoljne slike u budžetu za prva dva kvartala ove godine. Prema njegovim rečima, povoljna slika je izazvana jednokratnim prilivima od dividendi javnih preduzeća, dok se oni neće dogoditi tokom druge polovine godine, tako da je, kada se to rasporedi na celu godinu, rezultat daleko manje povoljan nego što se o tome priča.
„Naš dug je isuviše velik da bismo mogli tako brzo da se pokolebamo i prestanemo sa naporima da ga smirimo. Slika koju smo dobili u prvom kvartalu nije reprezentativna, to je varljiva slika, situacija za celu godinu biće mnogo nepovoljnija nego u prvom kvartalu“, ističe Madžar.
On dodaje da i ako dođe do povećanja plata i penzija — to neće valjati jer će to značiti da olakšavamo situaciju na kratak rok na cenu dugoročnog otežavanja. Prema njegovim rečima, privreda Srbije je iscrpljena i poslovna inicijativa ne postoji.
„Moja je procena da će proći dosta vremena dok ne dođe do privrednog oživljavanja, a to znači veću podršku poslovnim ljudima i manju frekvenciju reči ’tajkun‘ u svakodnevnom rečniku. Moramo shvatiti da su ti poslovni ljudi najvredniji članovi našeg društva. Ako oni ne krenu u neke ozbiljne akcije — neće biti ni zapošljavanja, ni povećanja BDP-a, ni relativnog smanjenja našeg javnog duga“, zaključuje Madžar.
Miladin Kovačević, saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi“, za Sputnjik tvrdi da, iako fiskalna konsolidacija ide mnogo bolje nego što je planirano, plate i penzije ne mogu preći određene kriterijume, a to znači da plate u javnom sektoru ne mogu biti povećavane ako premašuju 7 odsto, a penzije 11 odsto ukupnog BDP-a. On, međutim, navodi i to da je moguće da će biti reči o određenom povećanju plata i penzija na drugoj reviziji aranžmana sa MMF-om, koja će se dogoditi na jesen.
„Ti kriterijumi za plate i penzije će se verovatno održati, ali s obzirom na konsolidaciju koja ide mnogo bolje, pitanje određenog povećanja plata i penzija se ozbiljno postavlja, ne samo zbog socijalnog aspekta, odnosno zbog onoga što ministar (Vujović) kaže da se ’nagrade ljudi zato što su bili spremni na tu žrtvu‘, nego pre svega jer se mora razmišljati o nastavku procesu konsolidacije, a to znači dovođenje spoljnog duga na jednu stabilnu poziciju gde ta proporcija neće više rasti, već će početi da pada. To se očekuje, na osnovu dosadašnjih trendova, da bude već 2016. godine“, zaključuje Kovačević.
Po tom pitanju se nedavno oglasio i ministar finansija Dušan Vujović, koji je rekao da će uvođenje akciza na struju u visini od 7,5 odsto doprineti povećanju prihoda u budžetu. On je dodao da ta mera uvodi još jedan stalni izvor prihoda u budžetu, koji će omogućiti da se u narednim godinama ostvare trajni ciljevi politike, a to je „vraćanje svih dohodaka koji se plaćaju iz budžeta, znači i plata i penzija, na nivo trenda“.
