Rihard Zorge — obaveštajac koji je promenio tok Drugog svetskog rata

Pored toga što je bio jedini obaveštajac koji doznao tačan datum kada će Vermaht sprovesti invaziju po zapadnim republikama Sovjetskog Saveza, Zorge je obavestio Kremlj i da je Japan odustao od otvaranja fronta prema Sovjetskom Savezu, što je omogućilo Staljinu da prebaci vojsku sa japanske granice na Moskovski front.

Operacija „Barbarosa“

Zorge je u nekoliko navrata pokušao da upozori Kremlj da se Nemci pripremaju za veliku ofanzivu, te da će se operacija „Barbarosa“ zasigurno dogoditi sredinom juna 1941. godine. Postavlja se pitanje — zašto Staljin nije verovao Zorgeu? 

Kao jedan od razloga mnogi istoričari navode to da je Zorge u nekoliko navrata spominjao 15. maj 1941. godine kao dan kada će Hitler napasti SSSR. To se, međutim, nije dogodilo. Ofanziva se nije dogodila ni 20. maja, a ni 10. juna, s obzirom da je i te datume navodio Zorge u svojim dopisima. 

Istoričari navode da je moguće da baš zbog toga Staljin nije poverovao da će se početak operacije „Barbarosa“ dogoditi tog 22. juna, koji je Zorge dojavio nedelju dana ranije. Pored toga, Staljin je smatrao i da su to sve dezinformacije i pokušaji Zapada da se izazove rat između Nemačke i SSSR. 

Zorgeov obaveštajni put

Rihard Zorge je rođen u Sabunčiju u Bakuu u carskoj Rusiji (danas Azerbejdžan), kao najmlađe od devetoro dece u porodici nemačkog rudarskog inženjera i njegove žene Ruskinje.

Nakon Prvog svetskog rata, zbog političkih gledišta, pobegao je u Moskvu gde je postao mlađi agent Kominterne, a samim tim i obaveštajac za Sovjetski Savez, dok mu je posao novinara poslužio kao pokriće.

Jedno vreme je radio u Engleskoj, zatim u Kini, a maja 1933. godine otišao je u Berlin pod šifrom „Ramzaj“, da obnovi kontakte u Nemačkoj kako bi se inflitrirao kao nemački novinar u Japanu. U Berlinu se družio sa nacistima, posećivao pivnice i ostvarivao poznanstva. Službeno je postao član nacističke partije, da bi 1936. najzad otišao u Japan, gde je napravio obaveštajni prsten koji su činili oficir Crvene armije Maks Gotfrid Fridrih Klauzen, radio-operater Hocumi Ozaki, kao i dva agenta-novinara Mijagi Jotoku i Branko Vukelić, jugoslavenski obaveštajac pri Kominterni, koji je radio kao dopisnik Politike.

Zadatak te grupe je bio da se saznaju vojni planovi Nemačke i Japana. Kada Eugen Oto postaje ambasador Trećeg rajha u Japanu, Zorge postaje savetnik za štampu u ambasadi, a mnoge informacije saznaje od samog Ota, koji mu je ujedno bio i prijatelj. Ambasadu Trećeg rajha je koristio da bi proverio informacije do kojih je dolazio, a pristup telegramima je imao u kancelariji samog ambasadora.

Kraj Zorgeovog prstena

Zorgeov prsten je probijen 1941. godine, kada su Japanci počeli da sumnjaju u Zorgea primetivši pojačanu aktivnost radio-prenosa. Japanska tajna služba već je presrela mnoge njegove poruke i krug je počeo da se zatvara. Zorge je tada načinio kobnu grešku bacivši na ulicu poruku u kojoj je pisalo da smesta napusti Japan, umesto da je spali. Policajac koji ga je pratio je uzeo bačenu poruku što je dovelo do njegovog kompromitovanja. Uhapšen je 18. oktobra 1941. godine, zajedno sa celom grupom, iako je Zorge pokušao da opovrgne učešće Vukelića i Ozakija. Zorge je obešen u novembru 1944. godine, dok je Vukelić dobio doživotnu robiju i umro u zatvoru 13. januara 1945. godine.

Svi članovi Zorgeove grupe bili su posthumno odlikovani 5. novembra 1964. godine Ordenom Otadžbinskog rata prvog stepena od strane prezidijuma Sovjetskog Saveza.