Na frontu je tokom Drugog svetskog rata (Velikog otadžbinskog rata) radilo oko 300 vojnih dopisnika, kamermana i režisera. Oni su zabeležili ratni put crvenoarmejaca do Berlina, a mnogi od njih su tragično poginuli.
Kako kaže direktorka Arhiva Natalija Kalantarova, jedan od kamermana je poginuo tokom snimanja filma o Staljingradu.
„Njegov prijatelj, takođe kamerman, snimio je trenutak smrti. Film ’Jedan ratni dan‘ kamermani su snimali na više lokacija Sovjetskog Saveza. Od toga što je snimljeno tokom jednog dana napravljen je film“, istakla je ona.
Prema njenim rečima, pokušaji politizacije istorije i rezultata Drugog svetskog rata nimalo ne utiču na rad Arhiva, štaviše, Evropljani često koriste gradivo u „sopstvene svrhe“.
„Nedavno su nas posetili radnici jednog muzeja iz Poljske. Bili su veoma zabrinuti kako ćemo se ophoditi prema njima zbog antiruske retorike na poljskoj televiziji“, naglasila je ona.
Prema njenim rečima, Evropljani često traže pomoć i iskazuju veliko interesovanje za arhivske fotografije, s obzirom da mnogi od njih tragaju za svojim rođacima.
Sovjetski dokumentarac o ratu „Poraz nemačke vojske pod Moskvom“ je 1943. godine dobio Oskara kao najbolji dokumentarac.
Režiser filma Ilja Kopalin je govorio da je njegova ekipa dokumentarac snimala na minus 30 stepeni Celzijusa, i da su mnogi njegovi prijatelji tada poginuli.
„Kada smo shvatali da se neprijatelj povukao iz Moskve i da je mit o nepobedivosti fašističkih snaga srušen, to nas je ohrabrilo“, rekao je Kopalin.
