Saopštenje Banke Grčke je očekivana stvar, kaže za Sputnjik ekonomista Mahmud Bušatlija i ocenjuje da bi eventualni izlazak Grčke iz evrozone mogao da dovede do domino efekta, da bi mogle da je slede Italija, Španija i Portugalija. „Zemlje koje su u prepoznatljivo teškoj situaciji dodatno bi ugrozile evrozonu“, kaže Bušatlija za Sputnjik.
On dodaje da Grčka sigurno neće svojevoljno izaći iz EU, da se to može desiti samo ako je nateraju. Teško je reći kakve bi posledice za Grčku imao izlazak, zato što Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka pre svega štite kapital, a ne socijalnu odgovornost zemlje.
„Ono što oni žele da urade Grčkoj je da je nateraju da po svaku cenu vrati dugove. Ako Grčka prihvati nastavak pritiska, da se ponaša onako kako joj određuje ’trojka‘, stvoriće neodrživu ekonomsku situaciju, koja će dovesti do vrlo teškog života, jer situacija već ide tim putem. Povratkom na drahmu dobila bi monetarni suverenitet, ali je pitanje da li bi mogla da vraća dugove, jer sigurno ne bi mogla da se vrati na vrednost koju je imala kada je ušla u evrozonu“, procenjuje Bušatlija.
Profesor Miodrag Zec smatra je prednost Grčke kod eventualnog izlaska iz evrozone to što ima tekući primarni suficit budžeta i mogla bi da nastavi da živi ako ne vraća dugove, ali ako bi se vratila na drahmu, otvorio bi se problem sa štednim ulozima i depozitima stanovništva u stranoj valuti.
„Evropa je zasnovana na ukidanju carina i slobodnoj trgovini s jedne strane, a sa druge — emitovala je novac za koji se ne zna čiji je, a nije uspela da napravi državu. Jedini izlaz Evrope je da ide prema potpunom ujedinjenju i da bude država. Sjedinjene Države Evrope, to im je jedini izlaz. Evro ima konstruktivnu grešku, takozvane periferne zemlje će upasti u problem. Italija, koja je bila industrijska velesila, proizvodila automobile, avione, ostaje bez industrije i sada grca u dugovima“, podseća Miodrag Zec.
Na pitanje kakva je budućnost Srbije, koja željno očekuje otvaranje poglavlja, dok zemlja koja je u svakom smislu u temelju Evrope ozbiljno razmišlja da izađe iz Unije, Zec objašnjava da je Srbe zahvatio adolescentni odnos građana prema državi i države prema Evropi.
„Svi žele da neko drugi reši njihove probleme i stalno slušaju da će tako i biti“, ističe Zec.
Prema njegovim rečima, Srbija mora još mnogo toga da uradi da bi se postavilo pitanje ulaska u evropske integracije.
