Brisel objavljuje izveštaj o evropskom napretku Turske. Taj dokument izaziva u zemlji talas negodovanja, piše turski list „Uluslarasi politika akademisi“.
U dokumentu su veoma zapažene opaske u vezi s tursko-ruskim odnosima. Poslednjih godina ti odnosi napreduju od trgovinskog ka strateškom partnerstvu brzinom koja nema presedana u istoriji.
Dok se članice Evropske unije i SAD obrušavaju na Rusiju, Turska je, kao zemlja koja se nalazi u Crnomorskom regionu, odlučila da je najbolje da zauzme neutralnu poziciju. Ako se pogleda u izveštaj Evropskog parlamenta, očigledno je da Evropska unija ima veoma nerealna očekivanja od odnosa s Turskom. Primeri za to su kritika zbog isključenja Radničke partije Kurdistana iz spiska terorističkih organizacija, zahtevi da se prekine zajednička izgradnja nuklearne elektrane s Rusijom, da se priznaju zahtevi Jermena u vezi sa događajima 1915. godine i da se odustane od projekta „Turski tok“. Turska strana se ne izjašnjava o ovom izveštaju, koji u suštini pokazuje bespomoćnost Evropske unije.
Kako je poznato, danas između Evropske unije i Rusije postoje brojne političke i ekonomske protivrečnosti, povodom krimskog i niza drugih pitanja. Postoje brojni razlozi zbog kojih su ti odnosi i dalje u dubokoj krizi, a veliku ulogu u tome odigrale su ekonomske sankcije i pokušaji Evropske unije i SAD da izoluju Rusiju, kao i odluka o političkim sankcijama koja je usledila nakon toga.
Očigledno je da su zemlje koje predvode pokušaje izolovanja Rusije najveće evropske sile — Francuska, Velika Britanija i Nemačka. To što Turska ne želi da se priključi sankcijama i umesto toga zajedno s Rusijom preduzima projekte kao što su „Turski tok“ i atomska centrala, toliko zabrinjavaju određene krugove u Evropskoj uniji, da je ta tema u izveštaju Evropskog parlamenta dobila veoma širok značaj.