Za ovaj oligarhijski sistem su politički komentatori skovali termin „era Buš-Klinton“, koji obuhvata period od 1980, nakon što je Bil Klinton postao guverner Arkanzasa, a Džordž Buš Stariji izabran za potpredsednika SAD, do 2013, kada je Hilari Klinton sišla sa mesta državnog sekretara.
Od 1981. do 2009. Bušovi ili Klintonovi su bili predsednici ili potpredsednici SAD.
Bata Džeb i njegov sin Džordž
Bil Klinton i Džordž Buš Mlađi su proveli u Beloj kući period od 1993. do 2009. godine, svako u dva mandata. Buš je u Ovalnu sobu ušao zahvaljujući izbornoj krađi na Floridi, gde je guverner u to vreme bio njegov brat — Džeb.
Džeb je sa mesta guvernera vodio konzervativnu politiku koja se sastojala u tome da smanji porez, privatizuje školstvo, ukine socijalnu pomoć i brani pravo da se nosi oružje.
Sumnjive investicije na Floridi nisu smanjile njegove šanse da se kandiduje unutar republikanskog tabora. Važi za biznismena bez kompleksa, koji je odvojio za kampanju 100 miliona dolara pre nego što je saopštio da je kandidat, što je više nego što su Obama i Romni izdvojili 2012. godine. Njegov najstariji sin, Džordž Preskot Buš, na čelu je državne agencije Teksasa pod čijom kontrolom je zemljište sa vrednim nalazištima minerala veće od mnogih evropskih država.
Čak ni poljuljani ugled Buša Mlađeg nakon fijaska u Iraku nije pokolebalo Džeba u nameri da se kandiduje. Popularnost njegovog starijeg brata je uostalom prvi put nakon deset godina prešla 50 odsto, što govori koliko je političko pamćenje kratko.
„Keš Klintonovih“
Njegov mogući rival, Hilari Klinton, provela je osam godina u Beloj kući, četiri godine kao državni sekretar i više od 15 godina u „Fondaciji Klinton“ teškoj dve milijarde dolara, što je njoj i njenom mužu donelo mnogo prijatelja.
U knjizi koja je nedavno objavljena u SAD, „Keš Klintonovih“, o tome kako i zašto su strane vlade i privatne grupe pomogle Bilu i Hilari da se obogate, pokazano je da su se u ovu fondaciju slivale sumnjive donacije od vlada Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kazastana, Kolumbije, Haitija. Ovakav način doniranja je zapravo prikriveno lobiranje čiji je cilj da se usluga vrati kad se jednom dođe na vlast.
Hilari je bila i u žiži skandala nakon što je otkriveno da je sa privatnih mejlova slala poruke dok je bila na mestu državnog sekretara. Ova afera je produbila utisak da pravila koja važe za smrtnike ne važe za Klintonove.
Buđenje iz „američkog sna“
Dinastičko nadmetanje čiji su glavni sastojci nepotizam, novac i zvučna imena ukazuju na ozbiljan problem američke demokratije. U trci za predsednika SAD nemaju šta da traže oni koji nemaju kolosalne sume novca.
Veze Klintonovih i Bušovih sa Vol stritom i „jedan odsto“ najbogatijih Amerikanaca, u zemlji u kojoj su se razlike između bogatih i siromašnih drastično produbile poslednjih decenija, ukazuju da su oni kandidati krupnog kapitala a ne „običnih Amerikanaca“ kojima se obraćaju u svojim kampanjama, sa ciljem da ih ubede da je „američki san“ još uvek moguć.
