Proteklih meseci sve su veći što javni, što neformalni pritisci na Srbiju i postavljanje uslova, ne reformskih već striktno političkih, koje ona mora da ispuni da bi neka od pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom bila otvorena. Juče je i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić istakao u Austriji da pojedine zemlje ucenjuju Beograd Kosovom. Istovremeno sa pritiscima, u proteklim mesecima, istraživanja pokazuju da podrška građana evrointegracijama opada.
Gde je granica do koje su građani Srbije spremni da pristaju na ustupke, odnosno posle kog zahteva iz EU će definitivno prestati njihova želja da Srbija na takav način bude deo EU.
Sagovornici Sputnjika saglasni su u oceni da je zahtev za faktičko priznanje Kosova i Metohije crvena linija posle koje će građani Srbije Evropskoj uniji reći: ne, hvala!
Niz pritisaka
Prema mišljenju docenta na Pravnom fakultetu u Beogradu Miloša Jovanovića, ako evropski put Srbije direktno zavisi od toga koliko ona ustupaka pravi na Kosovu i Metohiji, odnosno ako punopravno članstvo u EU zavisi od toga da li će priznati secesiju ili neće, većina građana bi se dobro zamislila nad idejom da li Srbija treba da postane punopravna članica EU.
„Tim pre što, a to se takođe pominje u medijima, ne staje stvar samo na Kosovu i Metohiji već je i pitanje opstanka Republike Srpske, na koju se vrši pritisak i preko kvalifikacije onog što se dogodilo u Srebrenici kao genocida. Dakle niz pritisaka koji se ne odnose isključivo na Kosovo i Metohiju koji dolaze sa Zapada od članica EU poput Velike Britanije i Nemačke, mogu direktno uticati na negativno raspoloženje građana prema EU, precizira Jovanović za Sputnjik.
Jedni striktno protiv, drugi uslovno protiv
Sociolog Slobodan Antonić kaže da postoji razlika u odnosu prema EU između elite i građana, kao i da su „obični“ građani podeljeni kad je u pitanju EU.
„Jedna polovina, otprilike, onih koji su opredeljeni je odlučno protiv EU, dok je druga polovina uslovno za EU, odnosno ta polovina smatra da Srbija treba da uđe u EU, osim ako se od nje ne traži da prizna Kosovo ili da uđe u NATO“, konkretizuje Antonić svoj stav za Sputnjik.
On napominje da je to opredeljenje na nivou stava i da ne možemo znati kako bi građani reagovali u datoj situaciji, ali ističe da su oni svakako ogromnom većinom protiv faktičkog priznanja nezavisnosti Kosova i odricanja od Republike Srpske.
„Mi ne možemo sa sigurnošću znati šta bi to bila crvena linija. Tu je zaista teško predvideti, ali imajući u vidu raspoloženje građana Srbije i prema NATO-u i prema Kosovu, mislim da to mogu biti, ako ne odvojeno, onda zajedno uzete crvene linije preko kojih će građani Srbije vrlo teško moći da pređu“, smatra Antonić.
Zadiranje u ponos
Naš drugi sagovornik Miloš Jovanović ponavlja da je preduslov da srpska elita mora da građanima Srbije da do znanja šta je ulog i šta je cena evropskog puta Srbije.
„Iako je to u planu da se desi tek za nekoliko godina, kada proces normalizacije odmakne, kada se Srbija na neki način odrekne Kosova i Metohije, ja se ipak nadam i nekako duboko verujem da bi, kada bi izričito došao zahtev za priznanjem secesije Kosova od strane Srbije, svi građani Srbije i svi Srbi reagovali i rekli: to je već cena koja zadire u naš ponos, u naš identitet, u ono što su radili naši preci i cena koju nismo spremni da platimo. Čini mi se da je to zaista crvena linija“, zaključuje Miloš Jovanović.
