Kopaonik, Zlatibor i Vrnjačka Banja najpopularnije su turističke destinacije u Srbiji, i među domaćim i među inostranim turistima. Kada je o gradovima reč, omiljene destinacije stranih turista su Beograd, Novi Sad i Subotica, a veliki broj gostiju boravi i na Tari, u Selters Banji, Sokobanji, na Divčibarama i Staroj Planini.
„U periodu od januara do aprila 2015. godine najveći porast broja turista beleži se na planinama. Primera radi, Divčibare su zabeležile porast broja turista od čak 49 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine“, kaže u razgovoru za Sputnjik predstavnica Turističke organizacije Srbije Sandra Vlatković.
Najviše inostranih gostiju u Srbiju dolazi iz zemalja u okruženju. To su pre svega posetioci iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a posebno je zanimljivo to što je u Srbiji sve više turista iz Bugarske, kojih je tokom prva četiri meseca ove godine bilo čak 81 odsto više u poređenju s istim periodom prošle godine, napominje Vlatkovićeva.
Prema njenim rečima, Srbija je atraktivna i za putnike iz Rusije, Hrvatske i Slovenije, kao i Nemce, Italijane, Rumune i Turke, kojih je u prva četiri meseca 2015. bilo čak 45 odsto više nego u istom periodu lane.
Prirodne i kulturne lepote teško dostupne
Najveća prepreka u razvoju turističke privrede Srbije, pre svega na lokalnom nivou, jesu nerazvijena putna i turistička infrastruktura, s kojom se lokalne turističke zajednice suočavaju već godinama.
Vojislav Stamenković, član Gradskog veća Opštine Mali Zvornik, zadužen za turizam, kulturu i medije, u razgovoru za Sputnjik ukazuje na to da većini malih turističkih sredina nedostaju putna signalizacija, putni prilazi, ali i parkinzi, kampovi, staze zdravlja. Mnoga mesta nemaju ni dovoljno ugostiteljskih objekata, a meštani koji se bave seoskim turizmom nisu dovoljno obučeni za obavljanje te delatnosti.
„Ljude koji se bave etno turizmom treba edukovati u vezi s osnovnim kriterijumima ugostiteljske ponude — od kategorizacije, preko standarda za uređenje kupatila, sve do internet prezentacije onoga što nude turistima“, objašnjava Stamenković.
Prema njegovim rečima, sve je veći broj turista koji žele da se odmaraju u seoskom ambijentu, odnosno u takozvanim etno domaćinstvima koja stvaraju osećaj bega od civilizacije.
„Ljudi takve objekte pogrešno uređuju, na savremen način. A sve što je etno treba da bude onakvo kakvo je bilo pre 100-200 godina“, smatra Stamenković.
Turistička ponuda opštine Mali Zvornik zasniva se, kako navodi sagovornik Sputnjika, na bogatstvu različitosti.
„Mi ovde imamo i reku Drinu, i zvorničko jezero koje je 28 kilometara dugačko, imamo planinu Boranju, lovišta, Radaljsku banju, najsavremenije kuće, sazidane pored jezera, opremljene džakuzijima; imamo motele koje možemo da koristimo za pripremu sportista, imamo dobru sportsku infrastrukturu — hale, igrališta, trim staze pored Drine“, kaže Stamenković.
Vlasnica jednog od privatnih apartmana za odmor u Vrdniku kaže da, uprkos velikom interesovanju turista za boravak u ovoj fruškogorskoj banji, poznatoj ne samo po lekovitoj termalnoj vodi nego i po raskošnom prirodnom okruženju, to mesto i dalje nema rešena osnovna komunalna pitanja kao što su vodovod, kanalizacija, osvetljenje.
„Putevi su nam veoma loši, a nemamo ni trotoare koji su u našem mestu posebno važni jer su naši gosti uglavnom ljudi koji dolaze na banjski oporavak. Nedostaju nam i staze za šetanje, klupe za sedenje, kante za smeće… Neredovno se kosi trava, zbog čega su i ove staze koje postoje često neprohodne. Poseban problem je osvetljenje, koje je veoma loše, gosti nam se žale da je noću veoma mračno“, ukazuje sagovornica Sputnjika.
Iako je Vrdnik negde na sredini puta između Beograda i Novog Sada, s Iriškim vencem kao atraktivnim mestom za odmor putnika u blizini, turisti koji nameravaju da uživaju u ovoj banji do nje mogu da stignu jedino sopstvenim automobilom ili linijskim taksijem, s presedanjem u obližnjoj Rumi. Redovna autobuska linija od Beograda ili Novog Sada — ne postoji, i to već gotovo osam godina!
Loši projekti iz oblasti turizma
Sandra Vlatković iz Turističke organizacije Srbije ukazuje na još jedan veliki problem u razvoju lokalnog turizma u Srbiji, a to je nedovoljna upućenost lokalnih samouprava i nadležnih turističkih organizacija u pisanje projekata iz oblasti turizma. To je jedan od razloga što finansijska sredstva određena za razvoj lokalnog turizma u ovoj godini još nisu u celosti iskorišćena.
„Turistička organizacija Srbije kao krovna organizacija predstavlja i neku vrstu savetodavnog tela koje vodi lokalne turističke organizacije kroz proces pripreme projekata, kako da se što bolje predstave i da naprave što bolju ponudu. Deset projekata za koje su nam se obratile turističke organizacije i lokalne zajednice prošlo je na konkursu jer su s nama prošle kroz proces pripreme projekata. Oni koji se ne konsultuju vrlo često nemaju dovoljno argumenata za dobijanje sredstava, zbog čega su ta sredstva u znatnoj meri ostala neiskorišćena. Oni prosto traže novac za stvari koje ne doprinose unapređenju turističke ponude lokalne zajednice“, objašnjava Sandra Vlatković.
Manifestacije kao mamac za turiste
Sandra Vlatković napominje da jedan od najjačih aduta većine turističkih mesta predstavljaju manifestacije.
„Manifestacije privlače čak i one goste koji su samo svratili u neko mesto. Zahvaljujući manifestacijama mnogi gosti odlučuju da u nekom mestu ostanu duže nego što su planirali ili da dođu ponovo i sledeće godine“, kaže Vlatkovićeva.
Opština Mali Zvornik predstavlja pozitivan primer kada je reč o shvatanju značaja manifestacija.
Vojislav Stamenković s ponosom ukazuje na to da se u Malom Zvorniku i okolnim selima tokom godine održava više od 15 raznovrsnih manifestacija, počev od plivanja za Bogojavljenski krst sredinom januara na Zvorničkom jezeru, preko programa posvećenih sportistima i ribolovcima, sve do manifestacija koje okupljaju pobornike zdrave ishrane ili ljubitelje tradicionalne kuhinje.
Cvetanje seoskog turizma
Vlatkovićeva napominje da je turistima, i domaćim i inostranim, u poslednjih nekoliko godina posebno interesantan seoski turizam, kao mogućnost da pobegnu od asfalta.
„Kada govorimo o karakterističnim uspešnim primerima na lokalnom nivou, posebno bih izdvojila seoska domaćinstva koja su shvatila da moraju znatno da unaprede svoju ponudu ne bi li privukla domaće i inostrane goste. Salaši su takođe veoma popularni među turistima i rade na svom imidžu. Mnoge lokalne zajednice prepoznale su značaj ulaganja u turističku infrastrukturu, odnosno u izgradnju određenih ugostiteljskih objekata, sportskih terena. Mnogi od njih nastoje da učine pristupačnijim lokalitete koji se nalaze u njihovim sredinama, kao i atraktivna prirodna bogatstva, poput vodopada, pećina“, kaže ona.
Prema njenim rečima, zvanična statistika ne posmatra turizam na selu, ali Turistička organizacija Srbije od prošle godine apeluje da se i seoska domaćinstva uvrste kao zasebna kategorija u analizu, kako bi mogla da prati njihov razvoj i da ima preciznije podatke o broju turista koji se odlučuju za takvu vrstu odmora.
Srbija idealna za vikend turizam
Turistička organizacija Srbije objavila je prošle godine brošuru „Pedeset dva vikenda u Srbiji“, koja omogućava potencijalnim posetiocima da upoznaju mesta u kojima mogu da provedu prijatan vikend.
„Mi smo destinacija koja nema more, ali baš zato smo i u prilici i u obavezi da unapređujemo ono što imamo, tako da su Kopaonik, Zlatibor i Tara praktično postali destinacije za celu godinu, sa značajno obogaćenim sadržajem“, naglašava Vlatkovićeva.
