Na sednici Upravnog odbora Zadužbine Branka Ćopića, održanoj 19. maja, stručni žiri, koji su činili predsednik upravnog odbora Svetozar Koljević, potpredsednik Milosav Tešić i akademici Dušan Kovačević, Matija Bećković i Nada Milošević Đorđević, jednoglasno su doneli odluku da ovogodišnje nagrade za prozu i poeziju odu u ruke Nikoli Maloviću i Gojku Đogu.
Đogova zbirka pesama „Grana od oblaka“ objavljena je u izdanju „Orfeusa“ (Orpheus) iz Novog Sada.
U tom delu odzvanjaju glasovi celokupnog Đogovog stvaralaštva u znaku njegovog dramatičnog doživljaja lične sudbine kao ogledala surovih naličja jednog vremena, uz odjeke i prizvuke raznolikih srpskih pesničkih tradicija, od usmene književnosti do Laze Kostića, Momčila Nastasijevića, Vaska Pope i drugih naših pesnika.
Gojko Đogo se u obraćanju akademicima, profesorima, i predstavnicima medija, povodom primanja nagrade, osvrnuo na lik i delo jednog od naših najpoznatijih književnika, Branka Ćopića, po kome ova nagrada i nosi ime.
„U srpskoj književnosti nema pisca u čijem je delu jedno razdoblje i jedno podneblje ostavilo dublji trag nego u Ćopićevom. Krajina i Krajišnici — u istoriji i legendi, u stvarnosti i sećanju, u ratu i miru, u šumi i na asfaltu, u sedam fiktivnih i stvarnoj ’Osmoj ofanzivi‘, u knjigama živih i mrtvih, u poeziji i pričinoj priči — neiscrpna su i gotovo jedina njegova tema. Sve je u tom zemljopisu i životopisu od zemlje odvezano i u bajkovit prostor podignuto, ozlaćeno i vrlinom ozračeno, a opet realno i na svoj način istinitije od stvarnosti, tako da ni najprilježniji hroničar ne bi mogao plastičnije i uverljivije da svedoči o lomovima i ’prolomima‘ tog prevratničkog vremena. Napose, da od zaborava otrgne jedan naraštaj koji je u tim istorijskim vrtlozima sudelovao“,rekao je Đogo i dodao da mu je nagrada utoliko draža što je u znaku jubileja, sto godina od rođenja Branka Ćopića.
Žiri je takođe jednoglasno odlučio da se nagrada za prozu dodeli Nikoli Maloviću za roman „Jedro nade“ koji je objavljen u tri izdanja „Lagune“ prošle godine u Beogradu.
To je u isto vreme istorijski, savremeni, utopijski i ljubavni roman o prošlosti Perasta i okoline, o savremenom elektronski i politički obesmišljenom svetu, o kršenju međunarodnog prava na Balkanu na pragu velikog svetskog rata u kome će Ujedinjene nacije baciti prvu nuklearnu bombu.
Umetnički svet ovog dela ozaren je ljubavnim zanosom duboko utemeljenim u prirodnim lepotama Bokokotorskog zaliva, zanosom koji ostavlja tračak svetlosti — „jedro nade“ u mogućnost ličnog života.
Autor ovog nagrađenog romana u svom obraćanju naglasio je da mu je ovo deseta književna nagrada u karijeri i da je upravo Branko Ćopić, tragičan junak komunističke bajke, kako ga je nazvao u govoru, „kriv“ za njegov prvi izmamljeni osmeh u životu.